Jovan Amos Komenski

38. У У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ

Већ године 1632. био је он изабрат за старешину своје верске општине. а вршио је и дужност секретара у њој. Године 1636. нареди му синод, да састави позив за повратак мира и слоге у свету, п да га упути свим црквама, краљевима. п владарима у Јевропи ;') и те исте године на захтев покровитеља братске ошштине. Бохуслава Лешчинског. грофа од Лисе, био му је дат за помоћника још један старешина браства, који би га. замењивао у његовим многоструким пословима.

Године 1638. дође му позив из Шведске, да тамо преустроји школство по својим начелима. Коменски тај позив одби: јер његове мисли и планови смераху много даље. него да би се задовољио само са поправкама школа у појединој, њему страној земљи. Пошто му не беше суђено, да преобрази школство у својој сопственој отаџбини, — којом се мишљу оп по свој прилици дуже времена бавио. и чему је он јасна израза дао у «Нацрту преустројства школа у Краљевини Чешкој,» који је изишао као прилог чешког издања његове «Науке о

настави» : реши се он да послужи целом човечанству и да има.

М виду само највише циљеве општег човечанског духа.“

Тад је то, било, кад се Коменски одлучио, да своју чешку дидактику преведе на латински језик, да је тим учини приступачном свим народима. Тако постаде «Олааскса тадта> (Опширна. наука о настави), главно педагошко дело Коменскога. Наслови појединих заглавља беху одмах послати у Енглеску неком пријатељу ; али спис изађе тек 1657. г. у амстердамском издању скупљених дидактичних списа Коменскога (Орега Фа аспса општа): где је штампана на челу списа, што су написани године 169 71642 за потребу «спасоноснијег васпитања омладине им бољег стања школа»“)

5 Овде се пре свега радило на томе, да се све разне протестантске вероисповести уједине, — мисао, за којом је од г. 1628 тшао познији пријатељ и сарадник Коменскога Јован Дуреус, енглески богослов у Амстердаму. и који се ослањао на дело Вартоломеја Битнера, издато г. 16018. под насловом: «Књига опомене на слогу.Љ На једно писмо реченог Дуреуса, узео је синод овај предмет у претрес, пи решио је, да се прештампа речено Битнерово дело. Ну ова усиљавања не донесеше никаква успеха, осим што је дало повода разним верских“ беседама, које су се тад јавно држале.

=) Он предложи Швеђанима, да пошљу кога к њему у Лису, кога би могао да посвети у своја начела о настави.

5) Према овом тврђењу самога Коменскога, који постанак своје «Рлдасиса таспа» ставља у време између !627— 1642 године, не можемо се сагласити са мишљењем Зубека (стр. ХУШ), који тврди, да ју је писац на латински превео године 1653. и то тим мање, што Коменски изрично изјављује, да у том преводу неће ништа измењивати.