Jovan Amos Komenski

ВЕР РИШНРУ

У ЕНГЛЕСКОЈ И ТПВЕДСКОЈ < 39

Али тај диданктични правац не задовољаваше Коменскога. Ениитлопедиски склоп општега људског знања лебдијаше му пред духом, и то у таком облику, по коме то знање не би могло да буде пмаовина само неколицице позваних појединаца. већ ошште благо целог човечанства. А то је онај облик, за који је Коменски пронашао име «Пансофија» — «овезнање при чем се «бве>—— (лер-пан) односи не само на обим знања. већ и на круг оних, којима је оно намењено.

Ово предузеће. о чијем смо програму Е отттрно говорили у претходним одељцима, било је тако величанствено и огромно да се Коменски због његовог остварења морао постарати за добротворе ч сараднике.

«Величина мога предузетог дела. потребује добротвора" вели он, — колико с обзиром на потребу сарадника толико и с погледом на големе про 006 око њега.»') -

Међу ове сараднике убраја он неколико добрих филолога, око три философа, једнога ваљаног историка и полимата, који би располагао са огромним библиографским знањем. Брига, како да ове сараднике пађе и издржава, доцније му је задавала, много главобиље па ипак у том није могао успети, како је желео.

На против, пошло му је за руком, да нађе пријатеља и добротвора. који су му за остварење његових планона прибав= љали и нужну доколицу и матерпалну потпору. Док је он још стајао у преговорима, са, поменутим Бохуславом, грофом од Лисе, односно намиривања потребних средстава за извршење својих дидактичко-пансофских пдеја, — пође његовом пријатељу (Са= муилу Хартлибу за руком, да код енглеске народне скутштин» испос, Лујо да ова Коменскога позове у Бнолеску Овај је позив за њега био толико частан, да се и сама «братска општина" отуд добру надала, тако да Комепски мораде том позиву следовати. То беше године 1641. кад у судбини оменоноца настаде нов обрт. Он о том важном догађају вели ово:

«Кад оно изађе на свет «Рапзорјлае ртодгтотив» — и кад овај би распрострањен по разним земљама јевропским, па кад већина научењака одобри мисао о том делу (ма да многи од њих при том у напред очајаваху у вери, да је један једини човек у стању то свршити; те саветоваху Коменскога, да се за остварење тога дела образује колегија научника): тад се

1) Сппаеју, стр. 488. 2) Ор. фа. П: «Пе поуз збифа Фаасиса сопшппапа! оссавјолћи5» (0 повим побудама за продужење дидактичних студија).