Jovan Amos Komenski

41 У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ

одврате: «у школским стварима, веле, да сам ја већ довољно проба учинио, и да је пут сад потпуно прокрчен, те да се све лако може довести у прави колосек. Али тако да није са реалијама. Школске ствари могу сад и други да наставе; школски мужеви се јављају сад овде сад онде, надмећући се међусобно у ревности; док о пансофији до сад нису довољно откривени ни основи. Ну проналаском пута правој мудрости ће се далеко више користи учинити јавности, него што је то могуће латинском азбуком, ит. д. — Самуило Хартлиб, у своме поетском заносу, прекоревајући ме непромишљеношћу, додаје к томе ово: «Ти, самртни, куд се сурваваш;! — Шта се примаш онога, што је испод твоје снаге и што ти не доликује:» ') — Ја се радовах овоме поновном позиву на царски пут; послах писмо у Шведску, и у несумњивој нади, да ће се пристати на ове разлоге, вратих се опет пансофским студијама, све с намером, или да рад продужим, или бар (ако се при свем том остане при жељи, да наставим школске ствари, или ако бих случајно раније умро), да основе пансофије (ва које се жаљаху. да још нису довољно осветљени) што пре објасним и да их више не остављам пепознате. Ну из Шведске стиже одговор, који ме везиваше за већ утврђени план, да пре свега евршим дидактичне ствари. Зато ми не треостаде напшта друго, већ. да слуј= шам ш да против своје воље читавих осам година останем углибљен у талогу и бактању са сувопарним речима» —

Колико ли се Коменски, у овом тренутку, кад је ове врсте писао, беше удалио од свога првобитног циља п програма, пошто му се сад његове дидактичне тежње, које су тада још биле ограничене само на ствари језика и којима је он имао да заблагодари своју Јану-у, — чињаху још само као «бактање са сувопарним речима!» — Сад је њему пред очима лебдео само «царски пут," којим се шета најгордија али и најтежа између наука, — философија, и на који Коменскога његови енглески пријатељи зваху натраг са толиком примамљивошћу, док му практични канцелар Шведски хладно довикну: «Нос асе!» (ово ради), подсећајући га на његову педагошку мисију. Не преостаде му дакле ништа друго, већ да се опет прихвати «Сисифове работе» око дидактичник предузећа —- тако их је он сам већ сматрао — и да п даље поради око издавања школских дела. Ну пре но што се тога прихвати, издаде он у Гдањску (Данцигу) године 1642. још један пансофски спис под насловом: Рапзорћае Плафурогја» (Огледи Пансофије), у коме још јасније и тачније изложи своје основне идеје о пансофији.

5) Опо телфиге гш5. пипогафце уштћиз амае5>

мери езеј ту