Jovan Amos Komenski

о

69 УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА МЕ ШАРОШЕ пото У а) «Прописи паравствености, за потребу школске младежи арибрано (Ор. Фа. ошп. ш. 776—783), п 6) «Закони добро уређене тиколе» Ор. фа. отап. ш. 184—805). Осим тога трудио се Коменски, да својим говорима приликом разних светковина уравна пут бољем разумевању његових идеја.

Конац свега тога био је тај, да се од седам разреда. пројектоване пансофске школе могло отворити само ниже оделење Татушта, тако да се после није ни успело да се отвори више оделење, Опафтуцшт.

Где има заслуга, ту има и зависти. баревњиви због све већег гласа Коменсковог, они што су требали да му буду верни и предани сарадници, предусретали су га зловођом и чинили су му потајне сметње, тако да је једва дочекао, кад смрт кнеза, Сигисмунда Ракоције и црквене прилике у Лиси прекинуше даљи развитак пансофске школе у Потоку. Коменски се године 1652. опрости са Угарском, подигнувши још један драгоцени споменик свога боравка у Потоку. То је најпопуларније дело Коменскога, —— оно дело, у ком се типеки отпечатила његова главна идеја о реформи наставе, и које би само за себе било довољно, да му име прослави. Мислимо «Огћз рсћив> — Свет у сликама!

Идући својим дидактичним путовима, Коменски је неизбежно морао доћи до мисли п до остварења оваког дела за очигледну наставу. Мало напред рекосмо, да је и «Јаппа Шоепагши» сама по себи већ била неки ограа ррећик, коме само слике недостајаху, а сад можемо обратно рећи. да и Огћ ртобиз није ништа друго до Јапџа са сликама. Предмете «Јапи-е> налазимо овде у истом поретку и у сличним, само простијим, реченицама, а у мањим одсецима (на броју 150).

Између увода и првог одсека налази сеазбука у сликама. од прилике као наши садањи Буквари Поред сваког писмена ту се налази «слика животиње, чији глас то писме показује.» и то оваким начином:

Слике : Согтх соса Цан Чавка та | да |Аа авка крешти |

1) «Огђ| зепзца и ртебив, ћ. е.. оппшт Фпдателва ши ја типао гегшп ег та ума асбопшт Расфита еБ Мошепсјавита» — Чулни свет у сликама, т. ј. огледало и називи најглавнијих стварџ у свегу и најважнијих занимања у животу. Пошто се тада не могаше да нађе ваљан дрворезац, то ово дело тек 1658. угледа света у Нирнбергу, а од тад је у разним језицима много пута издавано и прештампавано. даљим љлутуна