Jovan Amos Komenski

о Оде - АМСТЕРДАМ

рање слике вештина, која се може научити само упоређивањем слика са већ познатим оригиналима, а друго да је посматрање слике у многим случајевима поучније него посматрање и ствари у самој природи. Сликом се, на име, могу често да обиђу ствари,

чије истицање у оригиналу може да буде неприлично за обра-

зовање.') Због тога ће у настави слика увек одржати своју важност поред предмета, јер она олакшава истицаље онога на предмету, што је битно и главно а и мимоилажење онога што је незнатно · п споредно, због чега је слика најбољи руковођа за пажњу. · Пре Коменскога обраћало сету настави само на једно од наших чула, на слух; звучни талас био је једина Ћуприја, која. је служила за саобраћај између учитеља и ученика: Коменски пан нашао је слуху моћног савезнина у чулу вида, чија се голема сарадња не може довољно да оцени. Ово је чуло отворило пут између утврђених знакова звучног говора ка непроменљивим типовима општег природиног говора, којим она беседи бе нама путем посматрања, и који свако разуме. Дан-данас је начело очигледности аксиома у наставној вештини, што се с године у годину све то више признаје и увиђа, тако да ће се пастава њиме поставити на са свим нове основе. И овај незнатни Огб ррефив са својим рђавим дрворезима јест онај знаменити почетак, од кога се принцип очигледности протеже као златна нит кроз сав доцнији дидактични развитак, започињући од Базедовљевих «Елементарних дела» па до свију разних илустрованих књига и учила у нашем добу.

УШ.

АМСТЕРДАМ

На дап 2. Јуна године 1654. приликом једне од оних пово– ришних представа, које су један део његова наставног система.

1) Ово је, без сумње елучај при предочавању бројева (два, три,..). Мени се, Ј ћ) учај пр 1 Р

на пр. замерало, што сам ја на мојим таблицама, — којима се појимање бројева олакшава и предочава се поступак код рачуна у обиму до десет («Рачун у сликама,» десет таблица) — нацртао и слике познатих ствари, као: очи, ки-

лограме и т. д. пошто се, веле, оваке ствари могу лакше гледати у природи. Ну ја пштам: Ко да се, посматрајући слику од два ока, не сети одношаја двојства. т. ј. броја два2> Линдмер. Е

ги

пне у

Бе