Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

39

задржава и у Прагу. За време рата, а и на конферен- . цији мира у Паризу, био је у живом додиру са чехословачким и пољским националним радницима, нарочито са г. г. Масариком и Бенешом. 1914. г. видно је учествовао угеографско-теолошкој секцији са неколико својих сарадника на петом конгресу чешких природњака и лекара. Био је почасни председник. Предавао је у суботу 30. маја о „Генетској класификацији балканских језера“ и о „Метанастазичкој карти Србије“. Тада је ишаоиу екскурзије приређене по прашкој околини. Ускоро је требало да се припрема зе конгрес словенских географа. То је остварено тек после Светског Рата. Цвијић има велику заслугу за остварење и успех првога контреса словенских географа и етнографа. Изабран је за јединог почасног председника тог конгреса. Тада је његова _ инцијатива показала сјајне резултате. У великој мери његова је лична заслуга да народни и лични мотиви нису сметали сазиву и успешном раду конгреса. Цвијић је лично учествовао веома активно. Читав низ његових сарадника развио је тада са пожртвовањем свој колосални рад. На конгресу је одржао два предавања. Поред тога, одмах по свршетку конгреса, дао јеу двема конференцијама, као гост Карловог Университета, врло инструктивну слику својих назора о геоморфологији. На прашком конгресу основана је стална комисија за сарадњу словенских географа и етнографа. Идући конгреси свакако ће се одржавати у правилним размацима времена. Према томе, може се очекивати, да ће Цвијићев утицај на ширење научног рада код удружених словенских народа бити још јачи, но што је то било раније у мање повољно време.

Несумњиво је, да је његов лични и посредни утицај на развој словенских географа и етнографа много знатнији него што то схватамо. А тако исто сигурно је да ће тај утицај бити све већи и већи. Ни код једног словенског народа не постоји досад сличан пример тако успешно организованог научног рада. Тај рад и даље