Jugoslovenski Rotar

a ee ee ET ____I Ee JD NO IR OO) i JN IR SS 1K © D i Њ О

S irom celog sveta postoje ro:arske organizacije u vidu rotarskih distrikta za nacio-

nalne ıli državne gran'ce i u vidu rotarskih osnovnih jedinica: rotari-klubova. Svaki klub, pored svoga rotarskog programa, izraženog u šest osnovnih rotarskih ciljeva, ima uvek na svome programu i po neko humano delo: ovde pomaže sirotinju, onde o svome trošku izdržava po koga svoga pitomca, siromašnog i darovitog studenta, ovde stvara sam po koju humanu ustanovu, a na drugom mestu materijalno potpomaže druga već postojeća humana udruženja. Pojedini distrikti pak izvršuju humano delo sviju klubova u zemlji.

Ali ustanova dra Luja Votie-a (Dr. Louis Vauthier) iz Lozane, kako je on zamišlja, ne bi bilo humano delo jednog kluba, niti jednog distrikta, to bi bilo jedno delo celokupnog Rotarstva.

Njegova je zamisao stvaranje Jedne sanatorije medjunarodnog studentstva u Lezenu, u Švajcarskoj.

Odmah posle rata nije bilo psiholoških momenata, da se za ovaku stvar brzo zainteresuju sve države u svetu. Zato je dr. Votie oprobao svoju ideju u malom razmeru, pozivajući u pomoć studente i profesore domaćih univerziteta, koji su svojim obavezn'm semestralnim ulozima omogućili već 1 oktobra 1922 da se u Lezenu, u Vodskom Kantonu, medju Alpima, otvori univerzitetska švajcarska sanatorija sa samo 45 postelja. U koliko je bilo mesta dolazili su i strani studenti, tako da za prvih 10 godina postojanja ove sanatorije ušlo je u nju pretstavnika iz 30 raznih država. |

Proba dr. Votie-a je potpuno uspela i dala mu još jačeg elana, da svoju prvobitnu zamisao u delo privede. Banjica a

Pod zaštitom Društva naroda sastao se u Ženevi 11 aprila 10927, jedan odbor pretstavnika medjunarodnih studentskih organizacija. Na tom skupu izneo je dr. Votie svoj plan za stvaranje medjunarodne studentske sanatorije i ovaj ga jednoglasno usvoji. Tu su bili pretstavnici ovih sedam udruženja: Medjunardna studentska konferencija, Medjunarodna studentska uzajamna pomoć, Medjunarodna federacija univerzitetski obrazovanih žena, Univerzitetska federacija hrišćanskih studentsk:h društava, Medjunarodna univerzitetska federacija za društvo naroda, Pax romana i Untverzitetska unija jevrejskih djaka. U Akcionom odboru sedi po jedan delegat ovde pomenutih organizacija i mnoge ugledne Lčnosti iz više zemalja. Zemljšte za podizanje sanatorije izabrano je u Lezenu, poznatom klimatskom mestu u Švajcarskoj, koje je Lezenska opština poklonila Akcionom odboru. Izvodjenje planova povereno je Žoržu Epito-u (Epitaux), arhitekti u Lozani, koji je radio i na planovima Švajcarske univerzitetske sanatorije.

Kao što se iz slike vidi, sanatorija će biti grandioznih razmera i jedinstvena po veličini i unutrašnjem uredjenju. Pored 208 zasebnih bolesničkih soba, pored medicinskih i hirurških instalacija, nebrojene prostorije b:će ordedjene za univerzitetski socijalni život: Tu će biti biblioteka za sve vrste djačkih studija, pet laboratorija za izučavanje, velika sala za predavanja i manje sale za skupove po fakultetima. Predvidjeni intelektualni izvori i sredina, u kojoj će se studenti nalaziti, preobratiće lečenje bolesnika u produktivni rad duhovnog života.

Sanatorija će biti u neposrednoj blizini velike opštinske šume. Okrenuta jugoistoku daje veličanstven pogled na vodske i valeske Alpe, i na dolinu kuda protiče Rona. Blagom uzbrdicom omogućavaju se duge šetnje po gustoj šumi četinara.

ii НЕ 5