Jugoslovenski Rotar

флектора и 30.000 војника; па, поред свега тога, и ако је на једног нападача бомбардера долазило по 20 топова, 20 ловачких аероплана и 25 рефлектора, Немци нису имали ни 5% губитака. Оваква диспропорција између сретстава одбране и напада у корист одбране, неће се моћи никад више постићи у будућем рату, пошто ће и број нападача на поједине објекте и број објеката, који се могу бранити, несравњено увећати.

Сви многобројни маневри вршени за последњих 10 година са најмодернијим сретствима и организацијом, доказали су да се један објект не може ноћу одбранити од ноћних ваздушних напада. Број теориски оборених аероплана нападача не износи ни 10%.

Неповољне атмосферске прилике само олакшавају задатак нападача, јер облаци маскирају походне ескадриле — док им бежична телеграфија допушта да сигурно лете, не видећи земљу, утврђеним итинерером. Поред свих мера активне одбране т.ј. обавештајне службе, увежбаних ловаца, артиљерије, митраљеза, рефлектора и баража, противник способан морално да издржи 10% губитака, може савладати сваку одбрану и надлетети сваки циљ. Да ће свака осредња авијација располагати оволиким моралом, морамо претпоставити.

Да видимо сада ефект самог напада. Узећемо за пример бомбардовање насељеног града, или једног кварта већег града од приближно 500 хектара. Данас се са висине од 4000 метара врше гађања са великом прецизношћу: бомбе падају у круг од 150 м. пречника. Дакле смемо претпоставити да ниједна бомба неће пасти ван циља. Сретства за бомбардовање тројака су. Имамо данас разорне бомбе са успореним дејством од 100, 200, 500, 1000 и 2000 кг. Бомба од 500 кгр. пробија земљу у дубини од 12 м. а бетон дебљине од 2 м. Бомба од 1000 кгр. пробија слој земље од 20 м. и бетон од 3 м. Она потресом земље и атмосфере руши зграде на површини од 1 хектара.

Бомбе запаљиве од 1 кгр. развијају топлоту од 3000 степени и немогућно их је угасити. Овакве бомбе бачене из авиона пробијају кровове и изазивају са сигурношћу пожар. Једна бомба је довољна да запали једну зграду. Најзад гасне бомбе комплетирају товар ваздушних бомбардера. Оне су намењене директно и искључиво убијању. Њихов ефект је разнолик и зависи од врсте отровне материје, коју садрже. Од свих данас познатих материја и многобројних употребљених отропа, игдвајају се као најопаснија сретства: фосген, једна комбинација хлора и угљеног оксида и т.зв. иперит (дихлор-диетил-сулфид).

Фосген је 15 пута отровнији од хлора. Он делује на плућа, изазива кашаљ, образовање шлајма и најзад доводи до гушења, асфикције. Појаве су сличне тровању са хлором, с том разликом што фосген дејствује неосетно и његово се присуство констатује обично тек онда, када је већ доцкан, т.ј. кад је човек удисао већ отровни гас. Најбољи је знак нагло губљење сваког укуса, на пр. укуса дувана и т.сл. Да се затрује 1 хектар у висини од 10 м. довољно је 100 кгр. фосгена.

Иперит је отровна течност, која делује разорно на ткива човечијег организма. Најмањи додир са кожом проузрокује ране, које продиру све дубље, разривајући организам. Разбивен у ситни прах, иперит продире у очи, органе за дисање и изазива тешка запалења и смрт. Капљице овог отрова продиру кроз одела, чак и кроз кожу. Његово је дејство подмукло, тешко га је осетити. Врло је постојан тако да више дана не изгуби своје отровно дејство. Позната је трагична епизода из прошлог рата у којој је нашао смрт цео један енглески виши штаб, чије се

рубље сушило на дрвећу, преко кога је неколико дана пре тога био прешао облак праха од иперита.

ST ee a ua:

Hacrabah на следећој сграни