Jugoslovenski Rotar

ИСТОРИЈА РОТАРСТВА У ЈУГОСЛАВИЈИ УГ Оснивање Клуба у Суботици

деја оснивања Ротари-клуба у Суботици потекла је од инж. Косте Петровића,.

шефа Грађевинског оделења града Суботице, који је 4. јуна 1929 године у ту сврху ступио у везу са европским секретаријатом Ротари-Интернационале у Цириху. Овај секретаријат је на то упутио Београдски ротари-клуб, да инж, Петровићу да потребне информације за оснивање Ротари-клуба. Већ !П-ог истог месеца доставио је др. Воја Кујунџић, тадањи потпретседник Ротари-клуба Београд, инж. Петровићу писмена упутства за оснивање Ротари-клуба у Суботици. Инж. Коста Петровић ступио је затим у додир са Илијом Лепедатом и др. Милошем

7

NOTE os

Суботица, најсевернији град у Југославији, на граници Мађарске Subolica, a town on |ће ехкете north of Jugoslavia, near the Hungarian frontier.

авловићем, те је у договору с њима коначно утврдио листу оснивача Ротариклуба Суботица. Ова листа била је достављена Ротари-клубу Београд, те је септембра месеца 1929 године одобрена од стране тога Клуба. После тога приступило се припремама за оснивање Клуба.

Седница Припремног комитета за оснивање Ротари-клуба у Суботици одржана је била 10 новембра 1929 године (недеља) у 19.30 часова у хотелу „Беонград“ и то уз суделовање делегата Ротари-клубова Београд и Нови Сад. На овој седници присуствовали су од 20 оснивача селедећи: Ђорђе Бркић, шеф Окружног уреда за осигурање радника, Вилим Конен-Јакобчић, извозник, Мирко Јакобчић, претседник управе Биоскопа Корзо д. д., Др. Миливој Кенђелац, адвокат, инж. Корнел Конрат, трговап радио-апарата, Илија Лепедат, директор Градске штедионице, Др. Жига Литман, кемичар, инж. Милан Манојловић, директор Електричне централе,

KME 13

НастабаВв на следећој страни