Jugoslovenski Rotar

БЕН a a)

"дужности ових одбора. Сваки клуб слободан је да увећа или умањи ове одборе, ако налази да је то корисно. Број одбора морају да утврде клубови према својим дотичним потребама. Изгледа, да је разумно, да клуб од двадесет пет чланова има потребе само за четири главнија одбора, док клуб са већим чланством, ако жели „да што већи број својих чланова упосли у Ротарству, треба да одреди и пододборе за нарочите фазе посла.

Служба клубу. — Први од четири поменута Одбора јесте одбор за службу клубу. Он не заузима прво место, ни случајношћу нити због значаја овога одбора, упоредивши га са остала три, већ због свог положаја у односу према идеалу служења и личности у Ротарству. Одбор за службу клубу је нешто више него један одбор за унутрашње уређење; он делује са више, него ли само механичком страном рада клуба. Једна анализа рада овога одбора и његових пододбора откриће његово дубље место и сврху у животу клуба. Члан УП, 2 одељак правилника Модел Клуба, тврди: „Овај одбор треба да надгледа и координира послове око класификације, чланства, програма, другарства, и одбора за јавну обавештајну службу, и друге одборе, који би могли бити одређени за нарочите фазе службе клубу, да би се развила клупска машинерија за извршење планова и програма циљева и задатк одбора". Ово излагање мора бити брижљиво анализирано и широко тумачено, да би се схватило његово потпуно значење. Када неко рекне: класификација, чланство, програм, другарство итд. у Ротарству, он не изговара само ознаке, које се односе на механичко устројство уређења ротарства, већ се односи на темеље, који су знатно били одговорни за пораст и развој Ротарства. Начело класификација поставља основу за стално здравље и пораст Ротарства, као установе. Прелазећи на класификције личности за чланство, која је дужност одбора за чланство, јесте од највећег значаја у склопу Ротарства. Утврђујући некога подеснога да испуни ту класификацију, одмах следује и нужност да се потпомаже редовно посећивање састанака клуба, јамчећи томе члану корисно другарство и негујући преко програма клуба тај однос према животу, какав се тражи идеалом служења. Преко одбора за јавну обавештајну службу, замишља се, да одбор за службу у клубу, посредно ради и за општу јавност, што пепосредно чини за члана. Говорећи у ширим изразима, посао овог одбора може бити описат као онај, који се џазвија esprit de согра у клубу: у тумачењу идеала служења преко програма клубу; у израђивању унутрашњем однос члана према његовом другу, човеку; у проширивању његовог хоризонта; у давању подстрека оној страни Ротарства, која оставља упечатак, противно оној коју даје изражавање. Када личност заиста буде имала користи од рада Одбора за службу клубу, она, природно, тражи и излаза да манифестује своју приврженост идеалу служења. Она није задовољна само са упечатљивом страном Ротарства; она тражи приступа и ка примењивању. Три су канала, кроз које личност може свакодневно да да израза идеалу служења. Ова три канала претстављена су са остала три одбора: служба звању, служба заједници и међународна служба.

Служба звању — позиву. — Чл. УМ, одељак 3, правилника Модел Клуба, предвиђа: „Овај одбор, треба да проналази и спроводи планове, који ће водити и потпомагати чланове клуба да умање своје одговорности, које произилазе из односа њихових звања и да побољшавају општи ниво начина рада у њиховим дотичним звањима". Пошто је примио идеал у служењу, ротар хоће да овај посао тако води, да би својим муштеријама и посетиоцима могао пружити највећих услуга, посредно и друштву у опште, тако, да су његови службеници учесници у општем полету начина живота, васпитања и образовања; тако, да заједница, у којој постоји

НЕНА ИЕ А НЕ 2 ___