Jugoslovenski Rotar

И ЕРЕ БН АИ ИНД ВН JE iri S SSS" SE" KU „— -____Z, neće položiti veću važnost na medjunarodnu dobrobit i internacionalno saradjivanje. Najbolji mislioci civiliziranog sveta potpuno su slozni danas u nacelu 1 to danas više nego ikada prije, da je čitavi svet jedna jedina nedjeliva jedinica da ovaj način prikazivanja i uvrštenja filosofa, nema posla sa pjesničkom maštom još manje se smije postupati sa istom kao sa apstraktnim snom, nego je to realna stvarnost i realna istina, koja se bez najozbiljnijeg ugrozenja čitavog ljudskog društva ne može i ne smije mimoići. Što danas vidimo, to su u sebe uvučeni i zatvoreni narodi, koji se povlače natrag kao u njihov vlastiti liješ, ı na taj način privredno, umno i moralno propadaju. Neka mi bude dozvoljeno da ovdje citiram jednu muževno otvorenu i istinitu riječ jednog moguće danas najvećeg mislioca Anglo-Sakske rase, koji je u nedavnoj prošlo51 оуо гекао: „Ме стијето e držati u zabludi i sanjariti kao da bi mi mogli stvoriti zlatno doba privrede u danainjem vremenu pustoga kamenog doba privrednog misljenja 7 privrednog stvaranja.” Mi Rotari Cujemo dihanje i osjecamo pulsiranje današnjeg svijeta. Bolesna privreda znači ujedno i najozbiljnije oboljenje čitavoga svijeta uopće i ja pitam tko bi bio pozvaniji da saradjuje na ozdravljenju svijetske privrede перо: baš naš pokret, pokret koji po čitavoj svojoj strukturi i po našoj čitavoj izgradnji pretstavlja gornji sloj svih privrednih formacija čitavoga svijeta. Na taj način možemo: podzidati podloge i naše vlastite nacionalne privrede, i naš ovakav rad može biti u budućnosti od vanredno velikog značaja i vrijednosti i za našu vlastitu nacionalnu privredu. Politički smo mi Rotari previše desinteresirani, to mi prepuštamo aktivnim znancima političarima, ali privreda, iz koje smo nikli i u kojoj smo odrasli, je naše najvlastitije područje djelovanja i tu posjedujemo jedno baštinjeno ı ncosporivo pravo na riječ i saradnju. Ako si braća preko svih granica i oceana pružaju ruku u iskrenom pobratimstvu, onda to još ne znači uništavanje tih granica, jer internacionalizam u svojoj najekstremnijoj formi jeste i ostati će utopija. Braćo, ovo nije apel na Vas, jer sigurno svaki od naših klubova saradjuje sa svim i najboljim svojim silama na ovoj našoj medjunarodnoj zadaći, ja sam samo sa mojim skrommim silama pokušao da Vas. na već poznate upute ponovno upozorim.”

Пошто је предавање ротара Вахслера шопло поздрављено аплаузом прешло се на реферат др. Душана Давидовића, Р. К. Сарајево, о' теми: „Финансије Р. И. и финансије клуба“.

Реч брата Давидовића: „О финансијама Клхба“

„Брат гувернер г. др. Стојадиновић ставио ми је у дужност, да пред Вас данас изнесем укратко финансијске потребе т.ј. расходе, и према овима, приходе, које има сваки наш Ротари Клуб. Као у свакој другој добро вођеној заједници, тако и у сваком ротари клубу има да се води газдинство по узору доброг домаћина, тј. да се унапред створи извјестан финансијски план, а то ће рећи буџет примања и издавања у току једне године. На овај начин вођено газдинство у свакој нашој малој заједници не може да доведе ни до каквих изненађења у подмиривању редовитих потреба и оних ванредних које евентуално могу наступити. У издатцима налазе се на првом месту трошкови Секретаријата: набавка канцеларијског материјала; поштарина која је с обзиром на велику разгранатост наше заједнице по цијелом свијету прилично велика; хонорари око преписивања и умножавања записника, јер се ови обавезно достављају свим клубовима у земљи, а у иностранству оним клубовима с којима се из разних разлога стоји у ужем дописивању. Затим је потребно предвидјети извјесну суму за подмирење трошкова путовања на дистриктне конференције. Затим долазе као обавезни издатци за Р. И. т. 3B. per capita (ах у висини од долара: 4.5 по сваком члану, као и претплата за лист Тће

ЕН РЕНЕ 26 MH