Jugoslovenski Rotar

цео свет. не мењајући ни у чему основне чланове свога устава, који још и данас важе у својој потпуности као скоро пре 30 година. У нашу земљу специјално уведен је ротарски покрет преко наше словенске браће Чехословака пре нешто више од 5 година. Идеал служења свему што је лепо и узвишено, високо етичко схватање у професионалним и пословним питањима, вршење позива на частан на-– чин, то су она фундаментална начела ротарског рада, која се од постанка Ротарства до данас у ничему нису изменила. Од свију служења најузвишеније јесте и остаје служење своме народу, својој отаџбини; тај појам служења усађен је у душу младом човеку у родитељском дому и у школи, негован је кроз војску и јавни живот. Кад тако од малих ногу одгојен човек ступи у Ротарство, он ће наћи у сваком клубу суграђане, који су исто тако од прве младости учили схватати дужност служења Отаџбини као светињу, па ће већ због тога моћи мирне савести дати друговима — ротарима уобичајену обавезу, „да ће чланове клуба сматрати као своју браћу“, иако неке од тих чланова можда није ни познавао до јучер. „Браћо“, није ли то ословљавање узето из нашег народног блага; не потсећа ли нас примена тог назива у онаковом облику на нашу народну пословицу „брат је мио које вере био", никлу из народне душе, намењену дакако у првом реду брату по истој мајци, — Заједничкој отаџбини. Потсећање на ту мајку освежавамо ми још нарочито приликом пријема у клуб, где у најсвечанијем расположењу дајемо и формалне изјаве, како су их поједини клубови утврдили, а које на пр. у нашем клубу гласе: „Дајем реч поштена човека да ћу законе овоземаљске поштивати и властима се покоравати" и „изјављујем, да не припадам ни једној антидржавној срганизацији, нити ћу јој приступити.“ Такав завет најтврђи је залог за најчистији националан рад и у раду ротарском. Већ сама ова чињеница јасно говори да Jyroсловен-Ротар у Ротарству може само да продубљује свој национализам, јер узимајући на себе дужност, „да He примењивати идеал служења у свом личном, пословном и друштвеном животу, а свој позив вршити на частан начин“ Ротар може само да дигне углед народа, из кога је никао, кудгод ходио, гудгод бродио. Само добар патриота може да буде и добар ротар. Ротарски рад је отворена књига, сваком приступачна, сваком разумљива. У Ротарству нема мистике, нема тајних клаузула, ни тајних обреда. На ротарским састанцима учествују гости и пријатељи најразличитијих професија, државници, научници, политичари, приватници, пошта се чита јавно; расправе се воде отворено, многе публикују у јавном ротарском гласнику и у дневним листовима, па како би се сви ти људи, нарочито државници, могли снаћи и осећати у друштву Ротара кад би ови пренебрегли најсветију дужност: дужност служења отаџбини. Међутим, многи и највиши државници активни су и почасни чланови ротарских клубова; од великог броја тих да споменем само једнога активнога: данашњега претседника Удружених Америчких Држава. И у земљама толико прожетим национализмом, да се у њима за отправљање ма којег зБбања у држави, оцењује у првом реду национална вредност кандидата, нико није посумњао у националну свест Ротара. Ротарство је остало нетакнуто и у суседној великој Краљевини, чијег одличног и уваженог гувернера 46 дистрикта имамо част да поздравимо данас међу нама, као и у Трећем Рајху, где је баш ономад наш високо поштовани претседник Нелсон изјавио, да Ротарство никако неискључује патриотизам, намерно указујући на разбуктали тамошњи национални соција– лизам. Он је дословно казао: „онај, који није добар Немац, добар Француз, добар, Енглез, неможе бити ни добар Ротар.' „Интернационализам Ротарства“ не разводњава националне осећаје Ротара.

os El