Jugoslovenski Rotar

више расте, и како она претставља данас једно од најважнијих социјалвих проблема, а који ће проблем бити и највећи проблем будућности. Предавач је изнео статистичке податке појединих држава, послуживши се службеним подацима Берзе рада и Међународног бироа рада, задржавајући се нарочито на нашој држави, па се из поднесених цифара усељавања и исељавања нашег народа види најбоље огледало беспослице. То се види и из тога, што је почетком 3 деценије било куд и камо више исељавања из наше државе (печалбара). Ово исељавање помало пада с тиме, да се године 1930, 32 и 33 смањи на минимум и не изнаша више од трећег дела усељавања. Да би се пак решио проблем незапослености у нашем народу, дужност је свих нас ротара, нагласио је предавач, а нарочито политичара да утичу свим сретствима која стоје на расположењу, да се помогну незапослени радници. То треба решити или једним законом или пак да се правилником стави у дужност свим општинама и срезовима, да се брину о својим беспосленима. Предавач се је осврнуо на говор, који је ових дана рекао немачком народу канцелар Рајха Хитлер, да ће се држава побринути да за будућу зиму неће бити нити гладних нити оних који ће зепсти. Ово је жеља и предавача, који је нагласио, да би требало и код нас подузети мере, да и ми можемо рећи, да код нас неће бити гладних, а нити оних који ће зепсти у будућој зими. Ово тим лакше, што је код нас незапосленост релативно веома мала, она претставља један минимум, којему се треба дати преко лета запослење да би могли спремити зимницу. Брат Ћирић, у интересантном осврту на предавање брата Бркића, нагласио је, да ако зађемо мало у историју наћи ћемо овај проблем и у Римском царству. Када је светина из покрајина остала без хлеба, сакупила

се је сва у Рим, где су тражили: раnem et circensum. Сам тај факт створио је један револуционарни дух, и како се он није сретно решио у Римској империји, брат Ћирић је приметио, да је и тај проблем био један од компонената: пропасти великог Рим– ског царства. Брат Ћирић се је задржао и на технократији, изневши све њене лоше особине, па закључује, да треба безусловно радити на томе, да се смањи радно време радника, а с тиме упосли и онај део радника који је отпао ради напретка строја Код нас, у нашој земљи, као политичар мо– же да каже, да се сви наши трговачки уговори оснивају на подлози, да се што више продуцира и што више извози односно обратно и увози. Ово је такођер један јак лек смањењу броја незапослених.

199 седница од 4 маја 1934 год. (42.90%). — Ова седница одржана је у винограду код брата Арсе Ивковића. На седници су поднети реферати из страних недељних извештаја. Нарочито је интересантан реферат био бр. Joсифа Паквора о раду мађарских клубова. Из извештаја мађарских клубова види се у којој мери Мађари злоупо– требљавају Ротарство у своје политичке и ревизионистичке сврхе што је противно правилима и методима Poтарства. Брат Др. Ђура Трифковић поднео је реферат о раду аустријских клубова. Известио је о тесним везама: Р. К. Граца Др. Леба, Р. К. Дубровник, приликом које посете Др. Леб је поздравио све присутне на нашем, Југословенском језику. На предлог бр. Трифковића наш Клуб упутио је са ове седнице писмени поздрав Р. К. Грац, са специјалним поздравом бр. Дру Лебу, а уз доставу наше клубске заставе.

200 седница од 11 маја 1934 год. (79.98). На овој седници је примљен

awe НИД НЕ О b= __