Jugoslovenski Rotar

PAST HARUN AL RAŠID:

U II AG IJ ин А ИК О у

LESKOVAC—BITOLJ. —VRSAC—BACKA TOPOLA (Svrsetak).

19 juna 1935. I ako je jutro bilo krasno i krajevi Sumadije, kuda te vozi brzi vlak, prijazni i privlačivi, ipak ti je glava teška i udovi, tako ukočeni, da ih ne možeš lako protegnuti, iako se voziš čitavu noć, a u vlaku nema ni toliko mesta da bi umorni putnik našao mesta da sedne. Premalo sam spavao, a i to sam postigao posvema novim uspavaonim sretstvom: Brojao sam svoje kosti od kojih me je svaka pojedince bolela. Prebrojavši ih od palca desne noge pa sve gore do poslednjega kralježnjaka u hrptenjači, zadremah.

Iznova u Beogradu... Hitro u hotel da se preodenem i operem i da se za jedan čas bacim u toli žuđeni Morfejev naručaj. Malo pre podne sastah se u beogradskom pristaništu s našim dragim i požrtvovnim bratom Kneževićem iz Osijeka, koji je također putovao u Vršac. Kasnije dođoše još braća Sreten Obradović i I. K. Panić iz Beograda — i tako se nađoše na okupu četiri rotarska putnika koje nalaziš gotovo vazda i svagde gde se vrti zupčasto kolo da zastupaju one koji »ne mogu«. Mirno je plovila lađa Dunavom i tko pozna naše putnike, znaće također da raspoloženje među njima ne bejaše loše. U Pančevu već nas očekivahu u pristaništu članovi pančevskoga kluba i otpratiše nas do kolodvora, dok su se oni sami jedva pred veče odvezli automobilima. Novome guverneru savetujem da rotarskih svečanosti nigda ne priređuje leti. Bez one okrepe na kolodvoru u Pančevu, koja istina nije bila loša, bili bi po nepreglednoj banatskoj ravnini ća do Vršca još mučnije podnosili trpljenje za koje smo stvoreni. U Vršcu su nas dočekali članovi prospektivnoga kluba, između kojih prepoznasmo na prvi pogled budućeg pretsednika, brata Predića, koji je veran lik svoga pančevskoga brata, brata Predića. Kao da su se sastali stari prijatelji koji se već davno ne videše, tako si stiskasmo ruke i radovasmo se da smo zajedno. Sa zanimanjem ogledasmo mirni, čisti i prijazni gradić, krasni, stari i lepo njegovani park, a za njim vinograde koji se penju po bočini prvoga huma koji sretaš na dugom putovanju preko samih ravnica, pa te zato tako prijazno zove k sebi. Naši vršački prijatelji znali su nam mnogo pričati o svojem gradu, o njegovoj istoriji, O tamošnjim prilikama, a osobito o izvrsnom vinu koje onde uspeva, ali radi nestašice kupaca moraju da ga vinogradari prodaju gotovo u bescenje. Nije svuda tako! Pretsednik osnivačkog odbora, brat Predić otvorio je u svom domu sve registre svoga gostoljublja. Ni to nije svuda tako! U vrlo udobnim prostorijama restorana Rajačić, gde se inače kupe članovi vršačkoga kluba (a na pismovnoj hartiji nemaju označeno ni dana ni časa sastanka), sakupiše se osnivači novoga kluba i njihovi gosti, od kojih je, uz gore navedene, nadošlo iz Pančeva još osam na broju. Kad su u Vršcu birali prospektivne članove vrlo su dobro učinili da su pritegnuli i brata Rajačića, jer mu se mora priznati da vrši svoje služenje u zvanju, pod klasifikacijom restauraterstvo, na najuzorniji način. Članovi vršačkoga kluba osećaće se vazda

7