Jugoslovenski Rotar

vrlo dobro u njegovoj brizi. Dobroga raspoloženja nije nedostajalo; brzo se sprijateljismo. Inauguracijska svečanost započe. Guverner je napomenuo da ne bi bilo dobro odviše menjati program koji se u ovakvim zgodama lepo poneo u Karlovcu, Leskovcu i Bitolju. Zato je obavio inauguraciju po udomaćenom običaju, i videlo se da su s time bili prisutni upravo zadovoljni. Iz izveštaja što smo ih čuli proizlazi da je osnutak kluba u Vršeu zasluga pančevskih kumova, osobito braće Isailovića, Pavkovića, Predića i Spaića te, dakako, pretsednika novog kluba, brata Predića. Uz oficijelne i pozdravne govore čuli smo Vrlo lepo i zanimivo predavanje brata Vlade Filipovića, o istoriji grada Vršca. Oficijelnome delu svečanosti sledilo je vrlo animirano drugarsko veče. Nije od potrebe da se posebice ističe, kako su braća Rudi i Ika doprineli za sjajno raspoloženje. Spavaonica u hotelu, gosti već ni po programu nisu trebali, nego samo za to da si operu ruke. Koliko se ih tokom noći nije vratilo u Pančevo, ostali smo... A kad su prvi prodavači iz okolice donašali na prostrani trg svoje vrtne i poljske proizvode — od eveća pa do luka crljenea — napuštasmo mi kafanu i ugodno društvo. Na kolodvoru oprostili smo se od zadnjega vernoga pratioca, brata Miloševića, kome nije bilo daleko do ureda, ta on je šef ondašnje stanice. Onda opet vlak do Pančeva i lađa do Beograda. Brat Ika nije imao kabine za spavanje pa ga je uzeo pod svoje okrilje »Archangel« na kojem smo plovili, dogod se nismo u beogradskom pristaništu rastali, a odavle odmah na vlak — guverner putuje sa časovnikom u ruci. I iznova dr, dr, dr prema zapadu. Na putu me je napustio brat Rudi. U Ljubljani je preostalo jedva toliko vremena da sam očistio prašinu sa svojih cipela, — samo dva dana za najnužnije poslove kojih se je za vreme moje otsutnosti upravo nagomilalo.

23 do 27 juna 1935. Iznova se je oglasio putni Stap k dalmatinskim klubovima na oficijelne posete. Brat Naglas iz Ljubljane pravom i hvalevredno nastoji da skrati put od Ljubljane do Sušaka. Kažite mi kako da se odužim za velike pozornosti što mi ih iskazuje na Sušaku brat Smokvina, kadgod se onde nađem. »Prestolonaslednik Petar« sjajna je lađa naše »Jadranske plovidbe«, koja te ponese iz Sušaka u Dubrovnik. Na parobrodu uživaš svu udobnost i besprikornu poslugu. Naglo kao u filmu redaju se krasne panorame naše divne jadranske obale. Uživaš neopisive dojmove. Pred tobom se reda grad za gradom, kupalište za kupalištem, ostrvo za ostrvom, a u pozadini većinom goli krš i tik uz more najvećim trudom i marom čitavih generacija tako reći iz hridine zasađeni vinogradi, gajevi maslina, smokava: i čempresa. — Dubrovnik! Zar da o njem. ponavljam što je o njemu napisao u svome slavospevu »Dalmatinische Tagebuchblatter« (Der Rotarier, Januar 1935) rotar prof. dr. Fritz Witte iz Kélna? Pa veée u dubrovačkom klubu i sva pozornost njegovih članova! Već sada se radujem narednoj distriktnoj konferenciji. U dubrovačkoj luci čekao me je i brat Burda, pretsednik R. C. Banja Luka, koji me je neopisivom prijaznošću i pozornošću verno pratio u svojem automobilu po dalmatinskom zaleđu na daljnom putu u Split i Šibenik, pa opet natrag u Split. Kako sam mu za sve to zahvalan! — Split! Zar da pojedince nabrajam sve: od neopisivo lepog pogleda s Marjana, kamo me je vodio pretsednik kluba, brat Stipanović kad je sunce zalazilo, pa do sviju histo-

8