Jugoslovenski Rotar
U radu ovih reduša i redara treba da se izazove utakmica, ko се biti bolji i vredniji. Njihovo dežurstvo traje obično jedan dan. Sutra dan pohvale se naredbom svi oni koji su svoj posao sa voljom i uspehom svršavali. Njihovo ime upisuje se u »ervenu knjigu«.
Život u taboru treba snimati, stoga i predviđam stalnog fotografa. Najbolje da je on iz redova sokolskih, a ako se ne može naći, onda ga povesti i platiti mu taj rad.
Snimci su potrebni sa jednog taborovanja radi uspomene i radi istorije taborovanja i sokolskog reda. Od tih slika treba praviti albume ili ih na kartonu izlepiti, pa kao uramljenu sliku čuvati u Sokolani. To će biti lep dokaz i pregled, kako su se taborovanja razvijala u jednom Sokolskom društvu, a biće dobar dokaz i dokumenat za vođstvo i za samu grupu, da je njihovo taborovanje uspelo, i da su kao vođi uložili puno znanja i ljubavi na ovom poslu.
Bilo bi još bolje, kada bi društvo stvorilo i film sa svoga taborovanja. To danas ne iziskuje velike izdatke, čak ni ton film ne iziskuje, a stvoriti film, ne treba tražiti bolju propagandu; ne bismo trošili mnogo reči u objašnjavanju koristi taborovanja.
Snimci treba da su krupni i jasni, te ne bi trebalo žaliti novaca da bismo došli do dobre fotografije.
Na taborovanju uspešno se obučavaju i svi oni Sokoli, koji su upućeni na popravne ispite iz pojedinih predmeta.
Da bismo pritekli u pomoć Sokolima, koji moraju početkom školske godine da polažu jedan ili dva ispita iz predmeta iz kojih su za vrema godine bili slabi, obrazuje se u taboru po mogućnosti mali tečaj od starije braće, koja će moći po koji časak slobodnog vremena, da preslišaju, upute i pouče ovake Sokoliće, koji za vreme godine nisu bili vredni ni poslušni kao što su bili ostali njihovi drugovi.
Ovakvi Sokolići treba malo da osete svoju krivicu što su zaostali od ostale svoje braće, pa stoga ih valja po koji put ostaviti da se spremaju onda, kada drugi idu: na izlete, na kupanje, na pecanje i t. d.
Tabor treba da je idealno čist u svako doba. Sve otpatke treba pažljivo svakodnevno skupljati i metati u naročite za to korpe. Čim se korpe ispune dužnost je dežurnog: da pozove redare da ih odnesu malo dalje od tabora, i da ih tamo isprazne i sve otpadke spale. Na ovo valja posvetiti naročitu pažnju, jer otpatci iz kujne, otpatci posle ručka i večere, ako ostanu nepokupljeni duže, mogu štetno da utiču. po zdravlje taborićana.
Kada su časovi kupanja i plivanja, dužnost je vođu grupe, da sve svoje Sokoliće u grupi uči plivanju, tako da na kraju taborovanja ne ostane ni jedan Sokolić, koji neće znati da pliva. Neka je pored ostalih ciljeva taborovanja i ovaj kao jedan od važnijih jer sramota je za Sokolića da se čuje da ne ume da pliva, najzad to je jedna potreba za svakoga u životu bez koje se ne bi smelo da bude.
Radi boljeg: međusobnog: upoznavanja nas Sokola, koji često puta dođemo na taborovanje iz najudaljenjih krajeva zemlje, potrebno je da sa obližnjim Sokolskim društvima dođemo što pre u dodir, i da se što češće posećujemo i što više porazgovaramo. Time se postiže bolje bratstvo, bolje prijateljstvo, a to je od koristi za samu nacionalnu stvar.
10