Jugoslovenski Rotar

osnovne škole za fuberkuloznu, škrofuloznu i fuberkulozom ugro= zenu decu;

pomoćna ili specijalna škola za lakše slaboumnu decu;

zavodi za debilnu decu i idiote.

Ove škole se obično osnivaju na infernafskoj osnovi. U izvesnim slučajevima praklikuje se i eksternatska nastava i Vaspitanje.

Nastavu i vaspitanje u ovim školama izvode sfručno spremljeni učilelji na principu individualnosti i principu radne škole.

Škola za nenormalne, gde bi se izvodila samo nasfava i vaspitanje, ne znači i završno staranje o ovoj deci. Naproliv, tek po školskoj oba vezi nastaje pitanje: kuda sa fom decom? Česio je fo bezizlazna sifuacija roditelja, kada freba da reše o budućnosli svoga nenormalnog detefa. Zanatlije, trgovci i drugi privrednici imaju dovoljan izbor šegrla među normalnom decom, te se ustezu da prime nenormalno dete: Sloga će najbolje rešenje toga pitanja — pitanja profesionalnog obrazovanja nenormalne dece — biti, ako se uz školu olvore radionice, kao šlo je fo slučaj kod Doma slepih „Kralja Aleksandra |" u Zemunu i Doma gluvonemih u Jagodini.

iz tako uređenih zavoda nenormalna deca će izaći kao korisni ljudi. Mnogi od njih će se istaći iznad prosečnih normalnih ljudi i postali primerni članovi drušiva. Primera u fom pogledu imamo dosla i kod nas i na strani. U Domu gluvonemih u Jagodini za fri godine položilo je 80 pifomaca svoje završne školske i kalfenske ispite s odliénim uspehom. Iz vođene evidencije uprave Doma o ofpustenim pitomcima vidi se, da su svi oni odmah zaposleni, i da njihovi poslodavci imaju najlepše mišljenje o njihovoj zanatskoj spremi i - gradanskom vladanju.

Mnogi slepi i gluvonemi ljudi istakli su se ne samo na polju privrede, nego i u oblasti duhovnog i kulturnog Zivota. Primer slepo gluvoneme jelene Kelerove, žene fakultetskog obrazovanja i pisca velikog broja umetnickih spisa; primer slepog Piera Vilea, prof. univerzitefa u Kanu i velikog psihologa i pedagoga slepih, zatim Dr. Karla Strela, osnivaéa i rekfora univerziteta u Marburgu, slepog doktora filo= zofije Italijana Ernesta Solerija, slepog i gluvonemog Svedanina Helarda Tilandera, urednika jednog internacionalnog esperantskog časopisa za slepe, i mnogi drugi primeri dokazuju, da su slepi sposobni ne samo da koriste kulturna dobra, nego i da ih povećavaju i množe. Tako isto visoka škola za gluvoneme Dr. Galodefa u New Yorku, koja postoji vie od 40 godina, i koja svojom organizacijom i fehničkim uredenjem prestavlja jedan od najmodernijih vaspitnih zavoda u svetu, izbacila je nekoliko stotina gluvonemih uéitelja, lekara, arhitekta, inzenjera i privrednika, od kojih mnogi nose doktorske tifule i ističu se u mnogim oblastima kulturnog i duhovnog života.

Kulturni zahtevi današnjice ističu potrebu, da svi ljudi, bez obzira na njihove felesne i duševne sposobnosti napreduju u svome obrazovanju s napretkom i potrebama doba. Interes je kulture celokupnog naroda i Covecanstva, da se ne samo zdrava deca, nego i nenormalna, vaspilaju i osposobe za uživanje i korišćenje plodova civilizacije, i da sa svoje sfrane sa svojim moćima i sposobnostima doprinesu i dadu. svoju leplu za dalji napredak i usavršavanje kulturnog života.