Jugoslovenski Rotar

је зато, што му влакно одвајају ручне и мале моторне машине: сличне ваљавици за вуну, које му дају тај уваљан облик.

Једина претња култури памука уопште долази од све већег усавршавања и појевтињавања котонизације ланеног и кудељног влакна. „Централне силе као Немачка, Италија и Пољска покушавају да се ослободе прекоморског увоза памука не само због валутарне, него још више због војне политике. Сједињене Америчке Државе предвиђају, а већ и осећају, опасност за своје плантаже памука, где је берач и сувише скуп да издржи KOHKYренцију индустријске прераде ланеног и кудаљног влакна у сурогат памука. Та прерада није за сада тако јевтина, нити је котонизирано влакно тако идеално. али не значи да то неће постати: даљим развојем ове индустрије. То се осећа и по све већој тражњи кудељног и ланеног влакна у Југославији за извоз.

Ипак, нас то не сме да скрене са правца дириговане производње памука све дотле док ови војни и економски разлози у земљи не изгубе своју данашњу оштрину. ;

O INDUSTRIJI ŠEĆERA UOPŠTE Vicior Elek (R. K. Pefrovgrad)

Po stručnoj literaturi industrija repnog šećera ima svoje poreklo da zahvali naučnjsku Andreas Sigismund Marggral-u, koji je prvi ustanovio postojanje sladila u beloj repi. — Roden 3. marta 1709. g. u Berlin-u, on je bio istaknut hemičar i njegov pronalazak je bio prvi korak k razvilku današnje vrlo rasprostranjene ı plocine indusirije šećera. — Marg= graf je umro 7. avgusta 1782. godine u svojoj 73-oj godini. — Pored ostalih boraca koji su oko pronalaženja šećera u repi imali zasluge, ima se naročifo spomenuti prvi praktični odgajivač repe i prvi fabrikant šećera Franc Kar! Achard. — On je neumorno vršio opile na biljkama žećerne sadržine na svom malom posedu u Caulsdorff-u u okolini Berlina i na taj način je konačno ustanovio: da je od raznih biljaka šećerne sadržine bela repa najpodesnija za dobijanje šećera. Achard je pomoću predujma od 50.000 falira, koji mu je odobrio kralj Friedrich Wilhelm Ill. osnovao prvu fabriku Secera u Kunern-u u Sleskoj, koja je vee 1802 godine, dakle pre 135 godina prvi put proradila. — Njegovim nastojanjima obraéena je svugde u inostranstvu velika paznja, njegova delatnos} na polju dobijanja šećera olvorila je nove puleve, fako da ga mozemo nazvati osnivacem industrije repnog šećera, učiteljem racioпајпод дајапја šećerne repe kao i prvim odgajivačem šećerne repe u modernom smislu. — Achard je umro 290. aprila 1921. godine u Kunern-u u svojoj 69-oj godini.

iz svog prvog počelka industrija šećera se naglo razvila jer se je u csloj Evropi ukorenila tako, da danas nema skoro ni jedne države u Evropi, u kojoj ne bi bilo industrije šećera.

Današnja svetska proizvodnja šećera iznosi okruglo 28,8 miliona fona sirovog šećera, od kojih na repni šećer otpada 10,3 milijona a na

27