Jugoslovenski Rotar
витка велике индустрије. За то је дело др. Слокар проштудирао не само сву литературу него и сав богати материјал државних архива у Бечу, Прагу и Брну. Резултат тог огромног рада била је KHsMra ,,Geschichte der Oesterreichischen Industrie und ihre Forderung unter Kaiser Franz |’, koja je wramnana y Beuy (Tempsky) јула 1914 г. (674 страница). Предно се је књига штампала, прегледана и апробирана је од 5сћоеег-овог пријатеља, бившег претседника министарског савета, баруна Саџћећа.
Професор Еуген Филиповић, честитајући аутору, писао му је 13 јула 1934 год. да га та публикација квалифицира не само за хабилитацију него и за екстраординариат.
Међутим је др. Слокар 1912 год. предузео за Carnegie Endowment for International Peace y Waschingtonu израду двију нових дела под насловима: „|пџепсе ог ће national idea and of the economic protective policy of Austria-Hungary on the relation between the Monarchy ad the Balkan States” yw ,,Annexation of Bosnia, its causes and effects”.
За та је дела од 1912 до 1914 сакупљао материјал те је у ту сврху пропутовао Румунију, Бугарску и Србију, набавио сву литературу и штудирао у бублиотекама у Букурешту, Софији, Београду и Сарајеву. Нује више стигао да тај материјал преради, јер је међутим почео светски рат, који је у осталом сва та питања ликвидирао.
3a ,,Oesterreicnisches Baderbuch” Hanucao je 1913 год. чланак Die volkswirtschaftliche Bedeutung der Kurorte”. Ucte године (1 маја) публицирао је у дневнику,Рле Хе" чланак „2Хиг Hebung der Rentenkurse” kojH je у јавности врло повољно примљен а сам професор Филиповић је на њега скренуо поново пажњу у „Меџе Freie Presse” од 3 септембра 1913 године.
Децембра 1918 год. преселио се је др. Слокар у Љубљану, г јануара 1919 год. у Београд. Почетком фебруара исте године постављен је за инспектора у Министарству трговине и индустрије, а мало касније за шефа „Генералне управе за трговачки промет са иностранством". Марта је месеца 1919 год. закуљчио први трговински уговор на бази робне компензације са Аустријом а одмах после тога био је шеф југословенске делегације која је у Прагу закључила први компензацијски трговински уговор са Чехословачком Републиком.
Септембра 1919 год. постављен је за вршиоца дужности начелника оделења за спољну трговину и трговинску политику у Министарству трговине и индустрије, а децембра исте године за генералног инспектора Министарства финасија. Маја месеца 1920 год. дао је оставку на државну службу, јер му је било понуђено место у Љубљани, на којем се и данас налази.
Године 1920 публицирао је у „Часу" расправу „Наша досадања девизна политика" и године 1928 расправу „Валутне размене, девизна политика и банкарство" у публикацији „Словенци в десетлетју 1918—1928". |
Осим места генералног директора Задружне господарске банке и разних функција у привредним подузећима заузима и частне функције у професијоналним и привредним организацијама.
8