Jugoslovenski Rotar

и Нову Гвинеју, износе око један милион и четврт кв. километара. Средња дубина Тихог Океана износи 4282 м., док је најкраће растојање од једне обале до друге супротне 8475 км.

Од Европљана први је пресекао Тихи Океан Португалац Магелан год. 1520—21. Из тога доба потиче и само име Океана: он је изгледао морепловцима веома тих при упоређењу са бурним Атлантским Океганом. Већ год. 1527 уведен је на Тихом Океану редовни саобраћај лађа. Пре појаве Европљана на заиста тихом, мирном океану пловиле су само лаке, мале, брзе лађице Малајаца, т. зв. „пироге". Европски писци упоређују ове морепловце са амфибијама, говоре о тим Малајхима, освајачима тихоокеанских острва, као о „људима — амфибијама."

Утврђење Европљана на Тихом Океану ишло је доста споро. Шпанци су заузели Филипине год. 1571 за време краља Филипа |I (одавде потиче и њихово име). Мноштво других острва је прешло у посед појединих европских сила тек у Х!Х столећу. Још y XVI ctoлећу Европљани су морским путем дошли у Кину и Јапан. Али све до у средину Х!Х века нису могли да створе јаче везе са овим земљама. Прве тачке ослона Европљана у Јапану су уништене y XVII столећу. Онда је крваво сузбијен и искорењен хришћански јапански покрет. У Јапану је настала велика национална реакција под вођством т. зв. „шогуна“, царских намесника који су одузели царевима сваку власт, оставили им само верски, управо, надчовечански и божански значај (за Јапанце су њихови цареви прави потомци божанства, нека врста богова на земљи). — Средином Х!Х столећа шогунат је, напротив, развио акцију за зближење са Европом и Северном Америком. Устанак против шогуната, вођен

19