Jugoslovenski Rotar

čini u glavnom sastavni deo njezinoga hormona Thyroxina. NJegova funkcija sastoji se u tome. da ubrzava mjenu tvari u organizmu, pa prema tome i rad skoro svih organa. što će nam biti Jasno ako se upoznamo sa dve bolesti, koje nastupaju kao posledica prevelikog odnosno nedovoljnog izlučivanja Thyroxina. Prva se zove Morbus Basedov po njemačkom lekaru von Basedovu, koji je prvi opisao god. 1840, ali je tek god. 1886 po Mébinsu utvrdjen hormonalni uzrok te bolesti. Tri su karakteristična simptoma te bolesti: Struma (guša), ispupčene oči (exophtalmus) ı ubrzano bilo. Primećuje se ubrzani rad svih organa. Pacijent mršavi. uzbudjen Je, drhće. znoji se i često ima proljev. Ima sasvim lakih slučajeva. sa Jedva izraženim simptonima, ali i vrlo teških. koji obično svršavaju letalno. Interesanino Je da ova bolest pogadja Žene šest puta više nego muškarce. Sasvim suprotnu sliku od M. Basedov. daje bolest koja nastaje usled nedovoljnog izlučivanja hormona štitnjače. a zove se Mixodem. Mixsodem se razvija kod individua. koJima Je štitnjača usled bolesti ıl: Još češće usled previše radikalne ekstirpacije kod operacije postala insuficijenina. Kod toga stoje psihičke smetnje — u prvom redu (apatija. pospanost. slabo pamčenje i. t. d.). a zatim i telesne (debljanje). no naznačajnije su promene na koži, po kojima Je bolest i dobila ime. Koža nabrekne, osobito koža lica, ruku i nogu. suha Je ı ljušti se. Boja je bledo-siva usled malokrvnosti. Lice dobije usled otečenih očnih kapaka ı debelih obraza tupi izraz, koji Je potenciran debelim jezikom, koji katkada viri iz usta. Bilo je usporeno. Kryni pritisak smanjen. Mijena tvari reducirana na minimum. Ova bolest se uspešno leči davanjem hormona štitnjače.

Epitelna tJelešca (glandula parathyroideae) — su veoma male zljezde, koje su smeštene iza štitnjače sa svake strane po dve. Od kolike su važnosti za organizam, vidi se iz toga, Sto njihovo otstranjivanje dovodi do neminovne smrti. Bez prisustva njihovog hormona (Parathormon) ne dolazi do probave kalcija u organizmu, što dovodi do prevelike nadraženosti Zivéanog sistema i do jakih gréeva — tetania.

Hipofiza (Hypophysis cerebri). Medju svim endokrinim žljezdama hipofiza zauzima naročiti položaj. Ona je u neku ruku centrala za kontrolu rada svih ostalih endokrinih žljezda. Preko svojih mnogobrojnih hormona. vrši ona upliv na sve ostale žljezde, koje se moraju prema nJoJ ravnati. kao članovi orkestra prema dirigentu. A pri tom je mala. da je nema šta videti. Velika Je kao zrno pasulja a težka svega pola grama. Sastoji se iz dva režnja: prednjeg i stražnjeg, od kojih prednji zauzima tri četvrtine njene veličine. U formi privjeska visi ona na mozgu i smeštena Je u Jednom izdubljenju lubanjske baze. koji se zove tursko sedlo (sella turcica). Poremećajem njezine funkcije nastaJe čitav niz obolenja. kao na primer prekomerno gojenje, mršavost, smetnje rasta (gigantski i patuljasti rast), smetnje u luGenju mokrače i t. d. Posto svaki od dva reznja hipofize luéi zasebno svoje hormone, to moramo govoreći o hormonih hipofize, razlikovati hormone prednjeg režnja od hormona stražnjeg režnja hipofize.

I. Po Jegić i Fellinger-u luči prednji režanj sledeće hormone: 1) Hormon rašćenja, koji upliyiše na porast tela:

2) Gonadotropni hormon, koji upliviše na razvoj genitala i njegovu funkciju.

18' 221