Jugoslovenski Rotar

постигнути нашим методима рада баш на пољу међународце политике и сређивања односа међу појединим народима, а у корист тих народа, сваког за себе. На жалост и штету целокупног човечанства још нисмо успели да све убедимо у корисност оваковог начина рала. И ето то ме просиљава да кажем и осећам, да, упркос неколико деценија опетанка нашега покрета, изгледа да се налазимо у фази припремних радова, који су заиста тешки. Али, можда баш та чињеница, што морамо да улажемо много труда и борбености, чини да смо упорни и устрајни, да треба да такви останемо и ла истрајемо.

У погледу локалном, у односу на грађане вароши у којима се паши клубови налазе, требало је и треба такођер да се савладају предрасуде. Од многих наши клубови су сматрани као организације самозваних пуританаца, а то на основу правила да свака професија или струка може да има само по једног претставника у клубу. Отарали смо се и старамс се да објаснимо свима, до чијег мишљења нам је стало, да узимање по једног преставника има у главном разлоге само техничке природе, пошто је пемогуће имати већи број претставника, у време тако раширене специјализације послова до у ситнице. Што се старамо да узмемо по могућности пајбоље претставнике струка, свакоме мора да буде јасно, пошто мислимо да ће најбољи претставници струка бити и најбољи пропагатори наше идеологије међу својим сарадницима у послу и звању.

На ова два примера желео сам да прикажем само крупније и теже препреке које ротарство има да савладава на путу свога формирања. 0 мањим пеприликама нећу да говорим, јер сам свестан да смо их својим досадањим радом и спроведеном организацијом великим делом савладали. У погледу обавештавања околине, творци нашега покрета добро су учинили што су, у данашње време краћеница, стрипова, филма и општег скраћивања и брзог савлађивања и дистанција, за мото нашег покрета ставили две кратке реченице „Зегујсе ађоуе зе!“ и „Не profits most who seryes best“ Човеку данашњег времена може заиста. да буде из ових двеју речепица јасно, шта хоћемо и какве чланове националне и људске заједнице желимо. И заиста у објашњавању наше идеологије треба увек почети са ове две реченице. Ја сам тако до сада увек чинио и најлакше сам долазио до успеха.

Поред евих тешкоћа које је наш покрет имао да савлада, ми смо свесни да смо прошли велики део пута. Ни издалека пак не мислим да смо постигли постављене циљеве; уосталом код оваквог покрета као што је наш, то није ни могуће. Наш покрет знаћи вечити рад, јер ће, док је људи н њихових урођених слабости, постојати и потреба за нашим радом. Стога, ми немамо да застанемо, јер, задовољити се са оним што је постигнуто значило би сигурно назадовање.

До сада постигнути резултати на пољу делатности нашега клуба,а у правцу четири ротарска циља, охрабрују нас и имамо права да се надамо да ће наша идеологија још у већој мери освојити и проширити се на нашу средину.

Изношење наших успеха у сва четири правца наше делатности, морало би да траје дуго и ја бих Вас тиме и сувише заморио, а можда би то било шаблонски и схематски. Ја ћу покушати да опишем и изнесем моја запажања и осећања, која сам проживео за време мога чланства у Ротари-

Клубу. То би била не само кратка исповест мојих доживљавања, него исто-

281