Jugoslovenski Rotar

Zakonodavna tela ı narodne uprave pojedinih pokrajina. medju prvim svojim poslovima izvršile su koncem 1918 ı 1919 nužne reforme dotadanjih zakonskih propisa o osiguranju radnika.

U svima pokrajinama bivše Avstro-Ugarske monarhije imali smo već pre svetskog rata obavezno osiguranje radnika za slučaj bolesti. U Hrvatskoj i Slavoniji, u Sloveniji. u Dalmaciji i u Vojvodini imali smo ı osiguranje radnika za slučaj poslovnih nesreća. a u Sloveniji i Dalmaciji i penziono osiguranje privatnih službenika u glavnom činovnika. U Srbiji smo imali zakon o radnjama od 1910. Na osnovu ovog zakona. trebalo je da se sprovede osiguranje radnika za slučaj bolesti, povrede. iznemoglosti, starosti i smrti. -

Pošto je Srbija od 1912 do konca 1918 skoro stalno u ratu bila ovaj zakon se nije mogao oživotvoriti.

Radništvo organizovano u reformatoričkom pokretu potpomugnuto od strane narodnih poslanika i ostalih političara i Javnih radnika pripadnika (socijalne demokratije i ostalih naprednih gradjanskih stranaka) uspelo Je: da se 28 Juna 1921 državnim ustanovam odredi: da se na celom području Kraljevstva S. H. S. naročitim zakonom uredi obezDedjenje radnika za slučaj nesreće, bolesti. besposlice. iznemoglosti, starosti ı smrti.

Na osnovu ovih propisa Ustava Zakonodavni odbor Narodne skupšune 5 decembra 1921 prihvatio Je danas važeći Zakon o osiguranju radnika. Ovaj zakon Je po Blaženopočivšem Kralju Aleksandru | sankcionisan 14 maja 1922. a na snagu je stupio 1 jula 1922.

12 Juna 1922 uzakonjena Je Uredba o obaveznom penzionom osiguranju privatnih nameštenika na području Slovenije i Dalmacije. koje Je tamo uvedeno bilo još 1909 na osnovu zakona od 1906 nadopunjenog kasnije 1914.

Sve socijalno staranje, koje se sada sprovodi i koje će se u buduće i kasnije vršiti u našoj zemlji. temelji se na ovoj značajnoj i istorijskoj odredbi našeg prvog ustava donesenog po narodnoj skupštini. čiji su članovi tajnim glasanjem. na slobodnim izborima birani bili novembra 19290.

Ustavom od 1921 ı zakonom od 1922 odredjeno osiguranje radnika za slučaj iznemoglosti, starosti ı smrti nije sprovedeno do 1 jula 1925 — kako je zakonom odredjeno bilo — nego tek posle duge borbe od 15 godina. na osnovu Uredbe o sprovodjenju osiguranja radnika za slučaj iznemoglosti starosti i smrti od 17 marta 1957 počev sa danom I novembra 1957.

Pred samo objavljivanje ove uredbe tadašnji Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja gp. Dragiša Cvetković u svome obrazloženju ove uredbe. koje Je dao štampi, rekao je izmedju ostalog:

„Џуодјепјет п život odredaba Zakona o osiguranju radnika, koje se odnose na ovu granu osiguranja, država Je želela da najsiromašnijem delu našega naroda obezbedi minimum egzistencije u času invaliditeta i starosti, i to ne u vidu potpore ili milostinje, nego kao pravo koje je stečeno po odredbama zakona a na osnovu principa uzajamnosti ı sistema vlastite štednje.“

..9provodjenje ovoga osiguranja diktovano je i principom 50С1Jalne pravde. Održanje socijalnog mira zahteva, da se radniku, koji

467