Jugoslovenski Rotar
Zatim postoji jedna moderna mlekarnica — skoro potpuno automatizovana i sa najnovijom pogonskom higijenom. Mlekarnica je ceo dan u radu, pa se mogu posmatrati pojedine faze rada kao pasterizovanje, mehanično čišćenje kanti, spremanje masla: ca, fabrikacija jogurta i ispitivanje mleka u laboratoriji.
Mene je u prvom redu interesovala raspodela zemljišta i soz cijalne prilike u poljoprivredi. Svaki je četvrti Švajcarac seljak. Od 912.000 seljaka njih 323.000 su samostalni, 462.000 su pripadz: nici samostalnog posednika, a samo 128.000 su plaćeni хет!јог radnici, a to je oko 3.2 o celokupnog stanovništva. 60% poljoz privrednih gazdinstva su ispod 5 hektara (8.7 jutara). Po&to se skoro svo upotrebljivo zemljište obradjuje, vrlo se teško stvaraju nove ekonomije, pa se popravljaju brdske pustoši ili se isušuje bare, što Je skopčano sa ogromnim troškovima. Tako na pr. u kantonu Zug staje pretvaranje zemljišta u obradivu zemlju po 1 hektaru 3800 franaka, a za ekonomiju od 5 hektara potrebno je 30.000 franaka, od koje sume 10.000 franaka otpada na zgrade, elektrifikaciju itd. — Vidi se da je to borba za svaki komadić zemlje.
U jednoj velikoj dvorani raspravljena je vrlo originalno tema »poljoprivreda u narodnoj privredi«. Prikazuje se da je u poljoprivredu uloženo 11 miliardi pri zaduzenju od 5 miliardi — a u vezi s time ukratko je obuhvaćen problem o tržištu, prodji i pro: pagandi, a s ovim opet ekonomske i narodnopolitičke veze, koje nenametljivo dejstvuju u korist medjusobnog razumevanja izme: Ču grada i sela. Ko poznaje ove suprotnosti, znaće da ceni ovaj rad!
Mišljenja sam, da ova izložba pruža našim poljoprivredni cima vrlo mnogo poučnoga.
O ostalim odeljenjima, koja su označena na ovoj tabeli, ne: moguće Je govoriti u okviru jednog jedinog predavanja. Hteo bih samo da navedem neke karakteristike:
Za industriju naglašuje se, da se ne radi o proizvodnji u masama, nego u prvom redu o kvalitetnim proizvodima i pre: cizionskom radu. Na tom polju je mala Švajcarska u stanju da uspešno konkuriše industrijama velikih industrijskih zemalja. Dokaz: mnogi prekomorski parobrodi snabdeveni su švajcarskim disl-motorima. Kao simbol preciznosti izložen je jedan dislmotor od 12 cilindara i 360 HP maksimalnog dejstva, a naokolo na zidovima nalaze se prikazi njegovog projektovanja i izrade. Za izradu jednog takovog motora potrebno je 738 konstrukcionih crteža, 135 crteža radnih faza i 19.350 radnih faza — precizz nost je tako velika, da od tih radnih faza njih 12000 iskazuju tolerancije od 2—3/1000 m, 430 tolerancija od 1/1000 mm a ostale do 2/10 mm.
Za promet stranaca se pokazuje, da Je u švajcarsko hoteljerstvo uloženo 3.4 miliardi i da Je 1937 god. promet iznosio 700 miliona.
U pogledu putova pokazuje se, da se za kantonske putove godišnje izdaje 90 miliona, od koje sume samo 2.2/ otpada
66