Jugoslovenski Rotar

A сија како у своме рођеном граду тако и при посети других земаља и градова.

Дискусијом, предавањима и ротарском литературом у целоме свету мишљење ротари-клубова упућује се на оне дужности које сваки добар

грађанин има према своме сабрату — човеку. Онај који заиста хоће свој живот да начини садржајнијим и кориснијим, тиме што жели бити користан своме сабрату — човеку,

налази у своме ротари-клубу и импулс и могућност.

Ротарство нас учи да посвећујемо време својим ближњим.

Ротарство жели да на ротарским скуповима рашири наш видокруг и сферу интереса, дајући нам прилике да примимо учешће у проблемима и искуствима других и показује нам, како су други савлађивали своје потешкоће и како су стварали нешто корисно у кругу свога свакодневнога деловања и ван њега. Ротарство тежи да нас изведе из наше егоистичне изолације, дајићи нам прилике да се сретамо са другим људима, да мислимо на друге, како бисмо боље испунили своје обавезе према околини. Баш онако како је принц Ђорђе, садашњи краљ Британије на једном ротарском скупу рекао: »Ми имамо онолико права на живот и успех, колико смо нашој браћи-људима на корист«.

Ако когод запита некога ротара шта је његов клуб извршио корисно, то ротар пре одговора треба да запита самога себе: »Шта сам ја учинио у своме клубу, у свом свакодневном кругу деловањаг« Он мора вазда имати пред очима, да онај који хоће да служи, мора деловати.

Једна од најгенијалнијих, најнадахнутијих особина ротарства јесте, разуме се, практичка организација коју су створили ротари зато, да даду прилике да се принцип служења пренесе на деловање свакодневнога живота. Да ротарство од својих чланова захтева практично деловање а не само идеално и пекуниарно потпомагање, види се из ротарских захтева при ступању у организацију. Сваки члан мора бити активно запослен у кругу радиности, чијим је репрезентантом изабран у клубу.

Онај ко мисли испуњавати своју дужност само тиме што плати свој члански улог или давши повећи чек на делатност ротарства, тај очевидно не разуме како треба ротарске задаће испуњавати.

Најважнија је ствар лична активност у правом ротарском смислу, наше свакодневне везе са нашом породицом, са пријатељима, са својим друговима сарадницима, са својим потчињенима. На то морају ротари примењивати своје идеје.

Ако се будемо тога држали, утолико више имаћемо разумевања за друге људе и за туђе народе, и ми нећемо приступити служењу њима пре него што проучимо прилике у којима они живе.

Све ово за вас, мила браћо ротари, није ново, али вам ово показује да ротари на северу, где су историјски развитак, спољашњи и унутрашњи услови потпуно другачији но овде на југу, схватају ротарство онако исто као и њихови пријатељи у другим земљама.

У ово узнемирено време многи налазе да ми ротари који радимо у корист добре воље, међусобнога разумевања и мирних односа међу народима представљамо непрактичне идеалисте и оптимисте. То је