Jugoslovenski Rotar

~

је centralni komitet izdao o radu rotara Duperreyza kao pretsjednika »Rotary International«. Ta spomenica naSla je jedinz stvenu pohvalu u rotarskim krugovima svih kontinenata.

x

Cilj je ovoga Glanka, da jugoslavenskim rotarima dade kratak prikaz o razvitku i radu francuskog rotarstva. Ustrajan 1 planski rad francuskih rotarskih pionira moze nam biti uzorom, kako rotarski pokret moze uhvatiti ¢vrst korijen u_zemlji i postati neovisan o raznim sluéajnim fluktuacijama konjunkture. Francuski rotari neka nas nauče, kako i rotarske puteve treba upotrebiti za služenje svom narodu.

Svrha rotarstva? Da na ovo pitanje dadem djelomičan od: govor riječima bivšeg pretsjednika Duperreyz:a: »Mir Je danas najdragocijenije dobro svijeta. Mi možemo miru poslužiti jedinim sredstvom — individualnom akcijom. Množimo tu indi: vidualnu akciju, jer zbir svih akcija daje snagu.«

+ MAKSO GJURKOVIC

»Umro je jedan gospodin — gospodin po duši, po kulturi duha i srca, jedan visoko obrazovani čovek, koga su na neka: dašnji visoki položaj adlatusa Zemaljske vlade u Sarajevu doz: vele isključivo njegove velike sposobnosti...«

Tim rečima počinje jedan Srbin:Krajišnik svoj članak po: vodom smrti našeg rotarskog brata Makce Đurkovića.

Značenje i važnost ovih reči moći će se u potpunosti shvatiti tek kad se zna da je pokojni Makso Đurković počeo svoju kari: jeru baš ovdje na Krajini, u Bos. Krupi, i to pod Kalajevim reži: mom, a završio je na teškom i odgovornom položaju civilnog adlatusa u najteže vreme — svršetkom rata, a po svojoj Želji.

U toj dugoj karijeri prošao je Pos. Krajinu, Posavinu i Her: cegovinu, i svagde ostavio najlepše uspomene, zaslužene pamet: nim radom i ophođenjem, skromnim i pažljivim, pa ipak vrlo otmenim prema svima i svakome.

Kad je otvoren Bosanski sabor pok. Đurković je došao za odelnog pretstojnika na Gelo Privrednog odelenja Zem. vlade. I kad je premešten vrhovnoj upravi za B. i H. u Beč, sav se Sabor, i vladina stranka i opozicija, zalagao za nj da ostane па svom položaju. To je valjda bio jedini upravni Cinovnik u okupiranim krajevima koga je poStovao i morao da poStuje i klerikalac carski tajni savetnik Dr. Josip Stadler i nacionalni revolucionar Vasil Grdjić, i feudalac Radibeg DZini¢ i borae za potlaz éene kmete buntovni Petar Koéié. Sluéaj svakako jedini i jedinstven. Pametan i obrazovan a vredan i odluéan, on je znao 1 u najz tezim prilikama da nade izlaz; tih i odmeren, skroman a otmen, umeo je da prema svakome zauzme potreban stav, i da tako prođe karijeru upravnog činovnika u najtežim prilikama i vre:

85