Jugoslovenski Rotar

zamimanja, razvija kod sviju i svakoga kao i prema svima i sva kome i svima prilikama, osećaj poverenja, Želju i spremnost da samo dobro posluži.

Pri služenju u zvanju ne smemo biti niti optimisti, a niti pesiz misti. Pesimizam stvara već poteškoće, a optimizam i pravu pogibao ne ceni kako treba. S toga u naSem idealu sluzenja trazimo samo čistu stvarnost, oslobodjenu svakih iluzija.

Pravom rotaru ne sme da bude njegovo zanimanje jedino i isključivo sretstvo za materijalnu dobit. On treba da zna, da pro: micanjem duha služenja u svom zvanju stvara sebi i zajednici jedan mnogo trajniji, korisniji i moćniji socijalni red koji pretstavlja nešto, što je mnogo uzvišenije i lepše, a što pruža pored toga mnogo viSe srece i zadovoljstva nego prolazna materijalna bogatstva. Ovako radeé bogatimo ne samo sebe, veé i sredinu u kojoj se krećemo i tako putem evolucije stvaramo jedno više poimanje u poslovnom svetu o tome, da zanimanje nije samo radi onoga koji se njime služi, već je ono i radi toga da se pomogne svaki onaj koji se na takovo zanimanje obrati.

Upamtimo, da svaki čovek svoj karakter najjasnije otkriva pri vršenju svoga redovnog posla. Čovekov rad je najispravnije ogledalo njegove duše. Pri poslovnom dodiru sa drugim ljudima najbolje uočujemo, koliko je tko i u kojoj meri zadojen duhom postenja, nesebi¢nosti i altruizma. Rezultat Covetijeg rada pokazuje istodobno ne samo njegovu materijalnu spremu, već i njegovu moralnu vrednost.

Rotari kao ljudi od posla i zvanja i kao pripadnici raznih profesija u mogućnosti su da na svakom koraku pokažu drusima svojim solidnim radom. da su odista pripadnici reda onih ljudi,

Sa sastanka pretsjednika i tajnika dne 2. septembra o. g. u Zagrebu