Jugoslovenski Rotar

Ма trećem sastanku posle pozdrava i izlaganja br. pretsednika i izveStaia br. tainika, gost g. Radenko Rakié, naéelnik ekonomskog odeljenia Gradskog poglavarstva u Novom Sadu, održao je predavanie o projektu statuta za nanlatu kanalizacionos i vafrogasnog gradskog donrinosa u Novom Sadu. U Zivoi diskusiii koia se zatim razvila govorila su braća: dr. Branko Petrović, Vojin Brt:ć, ing. Danilo Kaéanski i dr. Branko Nikolié. Na ovom sastanku donesena je odluka o našoj ovogodišnioj karitativnoj akciji, koia će se sastojati u ovom: 1. da se Uéeniékom domu »Privrednika« odredi pomoé od 2.000.— dinara radi nahavke kreveta za uGenika, 2. Detijem obdaniStu »Crvenog krsta« pomoé od 1.000.dinara. 3. za odevanje siromašne dece iz osnovnih škola din 6.000—, 4. da se odene po 1 odelom najsiromašniji, a dobar diak sa Srednie tehničke škole, Trgovačke akademije i Državne pune gimnaziie, 5. da se Akademskoj menzi Voivodianskih studenata u Beogradu dotira jednokratka pomoé od din 2.00.—, 6. da se za svetosavske temate odredi po din 400.— za Trs. akademiiu, Srednju tehniéku Skolu i Drz. gimnaziiu.

Na čefvrtom sastanku br. ing. Đurica Tabaković podneo je referat o danasnjem radu pariskog Rotary kluba. Vanredno interesantno i znaéajno izlaganje brata Durice bilo je nagradjeno toplim pozdravom.

Za neyoljne sabrano tokom meseca 700.— dinara.

OSIJEK. Ovoga mjeseca imali smo pet nedjeljnih sastanaka sa prosje¢nom vrlo dobrom frekvencijom. Dana 17 o. mj. posjetio je naš klub brat guverner ing. Radovan Alaupović, kojom prilikom su sva braća osim jednoga bila prisutna. Prigodom posjete brata guvernera primio je naš klub fotografiju brata guvernera, a za uzdarje naš klub predao je bratu Alaupoviću album grada Osijeka sa risarijama g. Gojkovića. Brat Alaupović u svojstvu člana Zagrebatkog R. K. predao je našem klubu u ime dara za desetogodišnjicu krasnu sliku, djelo brata Šenoe R. K. Zagreb.

Uz gornji radostan doživljaj naš klub ima da zabilježi i jedan vrlo žalostan, a to je smrt našeg brata Josipa Kabelača, direktora Osječke šećerane, koji je nakon odužeg poboljevanja umro 16 o. mj. Sva braća koja su se nalazila u Osijeku, ispratila su blagopokojnog brata Kabelača na vječni počinak, a prekrasan vijenac iz bijelih hrizantema u obliku ro-

292

tarskog kotača — zadnja počast — koju smo mogli iskazati našem dragom, preminulom bratu. Veliki broj sažalnica naših i inozemnih rofarskih klubova bio je Jasan dokaz povezanosti rotarskih klubova diljem cijeloga svijeta — u dobru kao i u zlu.

Na polju socijalne skrbi naš klub nastavlja akciju davanja pripomoći sirotinji posredstvom organizacije, koja postoji pri Domu narodnog zdravlja u Osijeku. Osim toga je zaključeno, da će klub još posebno sakupiti medju članovima za jednu priredbu darivanja siromašne djece. Nekoja braća obišla su tijekom mjeseca osječku sirotinju te tom prilikom takodjer dijelili kruha i slanine. Veća predavanja održana su tri, i to: brat dr. Uzelac »Služenje u zvanju« te predavanje »Zdravstvena politika grada Osijeka«, a brat Sterberg »Vinogradarstvo Jugoslavije«.

PANČEVO. — Održano je pet sastanaka sa dobrom frekvencijom. Na prvom sastanku brat dr. Svetislav Mihajlović održao je vrlo dobro predavanje: »O bratskoj Bugarskoj« u kome je izmedju ostalog izneo, da je Bugarska zemlja po svojoj strukturi veoma sliéna našoj, a bugarski narod je nama najbliži po krvi, rasi i jeziku, sličan nam je mentalitet, imamo iste vrline i mane. U prošlosti su nas razdelili neprijatelji, a po osećajima oba naroda medju nama bi bilo zaista večito prijateljstvo i bez službenog pakta o tome. Danas, kada je društvo naroda u agoniji, a velike su sile u medjusobnom krvavom razračunavanju, koje će ići do potpune iznemoglosti protivnika, mi i Bugari imamo ista nastojanja, da se sačuva mir na Balkanu. Danas Balkan pokazuje Evropi put mira i time daje dokaza političke zrelosti. Da bi se ovo održalo, treba da se što više približimo, a u čemu treba u prvom redu da služe naši rotarski klubovi. — Na drugom sastanku brat Milić Miron održao je interesantno predavanje: »Jugoslavensko madžarski privredni odnosi« u kome je uglavnom izneo, da su obe zemlje po svojoj strukturi u mnogome slične, ali i pored toga naše se zemlje mogu privredno dopunjavati. Veliki deo potreba koje naša zemlja uvozi može joj dati Madžarska, i to naročito proizvode teške industrije, zatim tekstilne, elektrotehničke, stakla, papira i t: d. Mi možemo u zamenu dati Madžarskoj proizvode iz oblasti rudarstva i šumske proizvode. Usled susednog položaja i vezivanja rekom Duna-