Jugoslovenski Rotar

leskovački trgovci isplate producentima i do deset miliona din. za dovezenu robu, od koje sume veći deo ostane ipak u Leskovcu za pazarene potrebe istih producenata. Uprkos ovakvom velikom dovozu i obrtu s time u vezi cene proizvodima ne pokazuju nikakvu fluktuaciju, što je znak solidnosti naše čaršije. Takav ispravan rad leskovačke trgovine očuvao je kod producenata poljoprivrednika solidnost leskovačke trgovine, koju ona s pravom i danas uživa.

Solidnost leskovačke čaršije ogleda se u faktu, što za minulo vreme od oslobodienja do danas (razdoblje od 62 god.) Leskovac nije zabeležio velike privredne potrese kao što je slučaj u drugim mestima. Slučajevi stečaja ili ravnanja vrlo su retko zabeleženi i ako ih je bilo, oni su bili beznačajni. I minula privredno-ekonomska kriza imala je beznačajnu reperkusiju na privredni život u Leskovcu. Najbolji dokaz za ovo tvrdjenje može se istaći u faktu, da su 8 njegovih novčanih zavoda, sa kapitalima i rezervama od ukupno 50,000.000.— din. ostali poštedjeni od ove krize i ni jedan niće tražio ravnanje ili se koristio povlasticama zakona, no su za sve vreme vršili nesmetano bankarske i industriske poslove vraćali ulagačima štednju i odgovarali svima svojim obavezama. I danas oni vrše svoju privrednu ulogu, uživajući puno poverenje svojih klijenata i poverilaca. Kako su akcionari ovih banaka u ogromnoj većini trgovci, to se i tu vidi solidnost leskovačke čaršije, jer takvog primera ne možemo naći Sotovo ni u jednom mestu u zemlji.

Industrija.

Pre no što je podignuta željeznička pruga u Srbiji, leskovački trgovci krstarili su sa svojim kolima Sirom Balkana, izvozili leskovatke produkte: kudelju, uZariju, papriku i dr. Sa krupnom i sitnom stokom oni su odilazili u PeStu, Ret, Jedrene i Carigrad. Kao polupismeni ljudi oni su se probijali kroz svet raznose¢i leskovačko ime. Ti putujući trgovci bili su preteče naše industrije. Oni su svugde razgledali šta se gde proizvodi i počeli razmišljati, kako da podignu industriju u Leskovcu, od koje nije bilo ni traga niti je iko mislio da će ona u Leskovcu naići na plodno tlo za svoje napredovanje. Poznat je fakat da za razviće industrije treba da budu zastupljeni izvesni uslovi kao: da u blizini ima uglja i sirovina, da dotično mesto ima dobre saobraćajne veze željezničke i vodene, da je raskrsnica i da se ima dovoljno kapitala i izvežbane radne snage. Od svih ovih preduslova Leskovac gotovo ništa nije imao, pa je ipak stvorio vrlo značajnu industriju. Ove nedostatke on je nadoknadio: agilnoSéu, umešnošću, pregalaStvom i neverovatnom Stednjom. Zato mu je dato ime »Srpskog Manéestra« jer vredni Leskovčani danas drže preko pedeset industriskih preduzeća u svojim rukama u našoj zemlji, od kojih

382