Jugoslovenski Rotar

~

ослобођење свога народа, уређивао је српске листове (»Глас Народа«), сарађивао је у великом руском листу »Рускоје Слово«, као његов дописник из Солуна; најзад је окупљао народне снаге у политичке и економске организације, а за време малотурског покрета и револуције одржавао је присне везе са турским водећим војним политичарима. О томе времену пуно је причао, увек ванредно занимњиво и сликовито, али многе важне детаље је изостављао, сматрајући да га и даље везује заклетва да се извесне ствари никада не објављују... Између других добро је познавао и будућег творца нове Турске, Кемала Ататурка, о коме је једном приликом у нашем Клубу одржао прекрасну козерију.

У Балканском и Светском рату покојни Чемерикић узима живо учешће, као и у организацији ослобођених крајева између та два рата. Пролази кроз албанску Голготу, па остатак рата проводи у Женеви и Паризу, неуморно радећи као публицист, предавач и информатор савезничког и неутралног јавног мњења о српској и југословенској ствари. Одличан познавалац свих међународних проблема, а нарочито проблема балканских, познавајући све балканске језике, а од светских савршено се служећи француским, на којем је ванредно лепо писао и говорио, велики ерудит, одличан стилист и прекрасан говорник са пуно духовитости и супериорним даром убеђивања, Чемерикић се веома истакнуо на међународној арени.

После победе и повратка у отаџбину покојник није ушао у државну службу коју је био пре рата напустио, нити је тражио неке компензације и повластице за свој дотадашњи рад. Одао се поново политичком, привредном и културном раду, организујући трговачко-индустриску комору (на почетку то се звало »Трговачки одељак«), уређујући листове »Привредни преглед« и »Јужна Србија«, оснивајући Научно Друштво Пријатеља Француске и друга удружења. Био је још и директор банке »Вардар« која је стајала на завидној висини, уживајући велики углед у пословном свету.

Када је отпочела у Скопљу акција за оснивање Ротари Клуба, природно је, да је наш драги брат Милан био међу првима и да је изабран за првог претседника Клуба. Онда је током пет година био неуморни клупски тајник и као такав је најактивније радио на сазивању, припреми и успелом остварењу Пете дистриктне конференције у Скопљу, чији је био тајник (маја 1937 год.). У нашем клубу је заступао класификацију »државна администрација«, пошто је постао начелник одељења за трговину, индустрију и занатство Кр. Банске управе Вардарске бановине. На томе положају доказао је исто тако као на свима другим, своје врло лепе способности, широку културу и неуморну радну снагу. У клубу нас је брат Милан стално обавештавао о свима важним проблемима привреднога живота, али није било ниједног проблема чијем расветљавању он не би допринео и који би остао ван поља његове пажње и интересовања Поред проблематике општег и локалног значења брат Милан се нарочито занимао

393