Jugoslovenski Rotar

jedinih naroda i podjarmljivanje jednih naroda od strane drugih, a паročito kolonijalnu politiku evropskih država, Kant traži sve veću slobodnu zajednicu slobodnih naroda koja će najzad obuhvatiti sve narode.

Kant nalazi da je dužnost svakog poštenog čoveka da radi na ostvarenju velikog cilja večitog mira, Kant je maštao o tome da će se v. čiti mir zaista ostvariti.

Isto tako optimistički je posmatrao budućnost čovečanstva i veliki apostol napretka Condorcet sastavljajući u progonstvu i u očekivanju giljotine svoje pretsmrtno delo u kojem pored ostalog, nalazimo i ove retke: »Sretni su oni narodi koji se još nisu upoznali sa nesrećom da budu osvajači ili osvojeni... Prosvećeni narodi ipak će dobiti pravo da sami raspolažu sobom i onda će čim dalje tim više smatrati rat kao opasnu bolest i najveći zločin... Narodi će uvidjeti da ne mogu postati osvajači, a da ne izgube i svoju vlastitu slobodu; oni će uvideti da su stalni savezi jedino sretstvo koje im može obezbediti njihovu nezavisnost, i da u tim savezima traže sigurnost a ne u nasilju. Postepeno će lažni trgovački interesi izgubiti svoju gadnu moć izazivanja krvavih pokolja i istrebljavanja naroda pod izgovorom da će se oni od toga obogatiti. Pošto će se najzad narodi zbližiti, u osnovnim načelima politike i morala, i pošto će svaki od njih iz vlastitih interesa dopustiti drugima da učestvuju u jednakoj podeli blaga za koja on ima da zahvali prirodi i svojoj radinosti, iščeznuće svi uzroci mržnje među narodima ... Shodne ustanove ubrzaće razvijanje tih veza među narodima, tako da će međunarodni ratovi postati isto toliko neobični kao privatno ubistvo«.

Ideje velikih ovih ljudi Danta, Kanta, Condorceta, bliske su nama rotarima, one su upravo sastavni deo rotarske ideologije; ali mi ne možemo uprkos sve naše vruće želje da delimo optimizam XVIII stoleća, jer naše doba je i sa suviše razloga postalo pesimističko posle tolikih razočaranja, koja su nam doneli bezbrojni ratovi, pokolji, revolucije, pa i više manje neuspele i jalove pacifističke propovedi i akcije od Kanta i Condorceta, preko Blunčlija i pacifista iz doba 1871—1914, sve do Wilsona i Lige Naroda. Nade polagane u ovu ustanovu potpuno su propale, i mi se opet nalazimo usred jednoga svetskog sukoba koji se sve više produbljuje i proširuje.

Il.

Kakav stav treba da zauzme Rotarstvo i pojedini rotari u tome svetskom sukobu?

Treba uzeti u obzir da se rotary klubovi nalaze delom u zara¢enim, delom u nezaraćenim, odnosno neutralnim zemljama. Položaj klubova 7. тасетћ хетаа lakši je donekle od položaja onih neutralnih. Rotari prirodno vrše svoju državljansku dužnost u zaraćenim zemljama.

Rotari neutralni u najvećoj meri su upućeni na čuvanje diskrecije i imaju obazriv stav prema velikim sukobima koji se odvijaju u svetu. eo organizacija bez političkog obeležja Rotarstvo mora prirodno da ude na oprezu i veoma uzdzžljivo. Ali, sa druge strane, sama rotarska ideologija po svojoj suštini je u opreci sa izvesnim životnim shvatanjima koja sada sve više izbijaju na površinu. I u tome se sastoji sva delikatnost naše situacije.

177