Jugoslovenski Rotar
2. Alkoholna pića trebalo bi visoko porezati da ne budu lako pristupačna, i da se smatraju kao luksuz.
3. Zavodi za lečenje od alkoholizma moraju imati strogu disciplinu, ne smeju biti luksuzni, i njihovi pitomci moraju se upotrebljavati na oštar rad, naročito oni koji po drugi put dolaze na lečenje.
4. Dobro smišljena i dobro izvedena propaganda i prosvećivanje može dosta doprineti sprečavanju širenja alkoholizma, i
5. alkoholičarima trebalo bi zabraniti stupanje u brak.
Ova poslednja mera potrebna je naročito s toga, jer alkoholizam roditelja često kod dece ima za posledicu epilepsiju,. slaboumnost i psihopatsku konstituciju.
Na kraju dopustite mi, draga braćo, samo još nekoliko reči kao zaključak.
Današnjim predavanjem hteo sam da vas upoznam sa štetnim dejstvom alkohola. Meni nije bila namera da vas time preobratim u apstinente, niti je to vama potrebno.
Po mome shvatanju, potpuna apstinencija, a ne umerenost, potrebna je samo pravim alkoholičarima i onima koji su tome skloni, ili na putu da to postanu. Bez svake sumnje da onaj koji nikakav alkohol ne uzima, sigurno neće oboleti od alkoholizma, ali ni onaj koji umereno pije, takođe neće oboleti. No i kad bi hteli, u praksi je nemogućno učiniti ceo svet apstinentom. Prema tome u borbi protiv alkoholizma najbolje i najefikasnije sretstvo ipak leži u poučavanju i vaspitanju širokih društvenih slojeva. Već samo iznošenje štetnih posledica dejstvuje Vaspitno za veliku većinu normalnih ljudi. Patološkim pijanicama, koji u sebi nose bolestan nagon da moraju da piju, ne pomažu nikakva zaricanja. Od njih se društvo mora braniti na drugi način — izolovanjem.
Ali nije samo alkohol, koji vodi do bolesnoga stanja, pri preteranom uzimanju. I druga, za ishranu organizma neophodno potrebna sretstva, mogu izazvati bolesno stanje, ako ih u preteranoj količini uzimamo. Niko neće zbog toga narediti potpunu apstinenciju tih srestava, već samo umerenost. To isto važi i za alkohol. Osim toga alkohol nije samo opojno sretstvo, već i sretstvo za uživanje, kao i mnoga druga kojima čovek pričinjava sebi zadovoljstvo, uzimajući ih u umerenim količinama. Što se ponekad u tim uživanjima može i preterati, to još ne znači da se po svaku cenu treba njih odreći.
· Čovek može preterati ne samo u piću i raznim uživanjima, već i u jelu, radu, sportu i drugom, ali vaspitanje i poučavanje može tu biti od koristi. I najbolje higijenske mere i zabrane nisu dovoljne, ako se svet ne vaspita u tome pravcu, da uvidi korisnost i štetnost pojedinih stvari.
Bez sumnje da ima izvesnih poziva, gde se za vreme službe mora tražiti potpuna trezvenost, kao na primer u železničkom saobraćaju, i saobraćaju u opšte, bilo na suvu, vodi ili vazduhu; dalje u službi na raznim odgovornim mestima, ali izvan tih dužnosti, u časovima odmora, čaša dobroga pića, popivena u prijatnoj sredini, sigurno da nije nikakav otrov, koga se treba odreći po svaku cenu, već jedno od sretstava za uživanje i raspoloženje.
229