Jugoslovenski Rotar

stručio; način rada i nagrade ostao bi potpuno isti, jedino bi pretrpele eventualne izmene materijalni izdaci, koji će se morati prilagoditi cenama životnog standarda i ostalih pijačnih cena.

3 godine: Te sezone tečaj bi već vodili samostalno naši učenici iz prve godine, jedino bi imali tehničko stručno lice, koje bi davalo generalna uputstva i ojačavalo autoritet mladih majstora-instruktora; nabavka materijala bi bila takođe uvećana, poučavanje učenika isto tako umnoženo; sada bi se već u mnogome primali i učenici sa tečajeva iz prethodne godine koji bi bili već usavršeni i upućivani u sve tajne odnosne vrste domaće radinosti. Pretpostavlja se da bi u toj godini bio i izvestan broj učenika iz ranije godine, koji bi svojim preduzimljivim duhom pokušao samostalan rad kod kuće, možda u društvu sa Još kojim drugom sa tečaja; u takvim slučajevima Odbor bi već davao potrebne sirovine tako preduzimljivima s tim, da bi još uvek bili obavezni da Odboru predaju gotove izrađene predmete, a Odbor da im odmah po prijamu tih predmeta u ime zarade isplati izvesnu procenjenu vrednost, dok bi ostalu zaradu dobili odmah po prodaji uz odbitak cene koštanja za uloženi materijal; oni učenici koji bi radili u tečaju bili bi takođe nagrađivani kao i prethodnih godina.

4 godine: U ovoj godini već bi se tečajevi otvorili u svima periferijskim kvartovima, instruktori bi bili samo naši učenici, no zato bi još uvek bio potreban jedan tehnički stručnjak koji bi bio pozvan da vodi svakodnevnu inspekciju; tu bi već mladi instruktori bili u mogućnosti da razviju svoje organizatorske i majstorske sposobnosti ı da u međusobnoj utakmici pruže maksimum svoga znanja i produkcije; ta međusobna utakmica bila bi najbolji »memento« svakome od njih, i to bi ih sve nagnalo da najozbiljnije i najstrožije vode računa o uspehu svojih učenika i o kvalitetu proizvodnje.

5 godine: U poslednjoj godini izvršila bi se zadnja »generalna« proba; Odbor bi imao samo da se stara o materijalnim poslovima, dok bi cela organizacija i rad bili prepušteni već isprobanim instruktorima, koji bi sve radili sada samo pod kontrolom toga stručnjaka: nabavka materijala i sve ostalo bilo bi kao i ranijih godina; sada bi već bilo najmanje oko 200 perfektnih majstora, koji bi imali svestranu stručnu spremu i koji bi isto tako i u organizatorskom pogledu bili svestrano obrazovani, a pored njih bilo bi bez sumnje još više onih prosečnih, koji 51 kao radnici bili dobri i mogli bi svakako producirati onoliko koliko je potrebno za pristojan život vredna i radina čoveka.

Možda će se pojaviti pitanje o prodaji tih izrađenih proizvoda domaće radinosti. Na to pitanje pak odgovaram činjenicom da razne industrije proizvode mnogo više, nego što će proizvesti vredne ruke tih učenika, kasnijih zadrugara. Ma koliko fabrike proizvele lutaka. lađica i stotine sitnih stvari naše modelarske domaće radinosti, ma koliko se pravilo raznih stvari od pluća rogoza, sirka i sl., sve se to prodavalo i prodaje se. Još će se pre prodati naš proizvod za čije ćemo se plasiranje na svima stranama zauzeti i u tome uspeti, a time najčasnije zbrinuti našu sirotinju koja će kroz taj častan i pošten rad doći do čoveka dostojne pomoći.

Znam koliko, i kakvih će smetnji biti na putu za ostvarenje toga petogodišnjeg plana; znam da će znatna smetnja biti baš među onima

271