JUS informacije

dupe ju Wake!

Strana 1

JIJS informacIıJje „aaa.

BEOGRAD

informator saveznog zavoda za standardizaciju

ADITIVI U PREHRAMBENIM PROIZVODIMA

Zbog većih zahteva za povećanjem količine hrane za rastuće stanovništvo, jednostavna zanatska priprema morala je da ustupi mesto industrijskom načinu prerade pojedinih proizvoda u veliki broj novih prehrambanih artikala.

U toku tehnološke obrade u industrijskoj preradi bilo je neophodno naći mogućnost dužeg čuvanja pojedinih prehrambenih proizvoda u nepromenjenom stanju, što je nametnulo hitnu potrebu rešavanja te problematike. Tako je došlo do unošenja ili tačnije korišćenja određenih supstanci koje su imale za cilj da održe proizvode u nepromenjenom stanju. Sve te supstance koje su dodavane najčešće nemaju svoju hranljivu vrednost jer su uglavnom hemijske supstance ili mostovi koji obezbeđuju ispunjenje nekog od neophodnih zadataka u proizvodnji novih, odnosno u izradi postojećih proizvoda na novi industrijski način. Te supstance su nazvane zajedničkim imenom aditivi. Da ne bi došlo do preterane upotrebe tih hemijskih supstanci i tamo gde to nije neophodno, odnosno gde se može obaviti isti zadatak na neki drugi način, neophodno je bilo da se isti stave pod kontrolu šireg kruga zainteresovanih ljudi. Zbog činjenice da je upotreba aditiva proširena kao i da je nastala posebna grana privrede koja je, zavijajući te supstance u veo tajni, otpočela da diktira čak i tehnologiju, a samim tim i da obezbeđuje sebi plasman, bilo je neophodno da se svaki od tih sredstava podvrgne stalnoj kontroli i to kako sa gledišta kvaliteta (sastav) tako isto i u pogledu mogućnosti upotrebe ili tačnije određivanja količine koja se sme dnevno unositi.

Na ovim problemima rade i međunarodne organizacije od kojih treba pomenuti Codex alimentarius — združenu organizaciju FAO/WHO. U vezi sa tim treba portenuti da je Komitet za aditive Codex-a održao svoje XI zasedanje u septembru mesecu ove godine.

Ovom problemu, ali u proizvodima od mesa, posvećeno je i XXIX savetovanje u Ohridu, početkom novembra 1979. godine. U toku Savetovanja istaknuta je potreba neprekidnog rada kako na aditivima koji su već u upotrebi tako isto i na onima čija se primena tek predlaže. Posebno je istaknuta potreba bržeg regulisanja kvaliteta aditiva, jer je Pravilnik kojim su oni obuhvaćeni donet pre 16 godina. Očekuje se zajednički rad svih zainteresovanih na ovom veoma važnom problemu, kako bi se pripremio što kompletniji propis u jednom razumnom roku. U ovom poslu će u mnogome pomoći propisi koje su donele međunarodne organizacije, uz uslov da naši stručnjaci moraju dobro proveriti pojedine delove ovih propisa pre nego što ih ugrade u naš propis.

Na kraju obaveštavamo zainteresovane da će ova materija biti detaljno obrađena u biltenu ,,Standardizacija” 1/2/1980. godinu.

ANOTACIJE PREDLOGA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I PREDLOGA REVIZIJE STANDARDA

Predloge standarda koje objavljujemo u ovom broju JUS informacija pripremile su stručne komisije Saveznog zavoda za standardizaciju u Čiji su sastav pored stručnjaka Zavoda ušli predstavnici proizvođača, potrošača i zainteresovanih ustanova. Svi tekstovi predloga standarda i predloga revizije standarda su umnoženi i dostavljeni svim članovima komisija — predstavnicima organizacija i institucija da stave svoje primedbe. Danom objavljivanja u JUS informacijama pomenuti predlozi se stavljaju na javnu diskusiju i zainteresovani se obaveštavaju da je: — rok za dostavljanje primedbi u vezi sa predlozima standarda i predlozima revizije standarda 15. februar 1979. godine. Zainteresovani koji nisu primili predloge mogu se obratiti Saveznom zavodu za standardizaciju, odgovarajućoj grupi, Beograd, Slobodana Penezića Krcuna 35, sa zahtevom da

im se isti dostave.

A. IZGRUPE ZA GRAĐEVINARSTVO

iz oblasti keramike za industrijske potrebe O O O PI E O O UH U U 0 TT JUS B.D8.060 — Ispitivanje otpornosti keramičkih neglaziranih pločica prema habanju brušenjem JUS B.D8.070 — Određivanje otpornosti na kiseline za plo-

čice specijalne namene