JUS standardizacija

IZACI

Godina I — Broj 5=4 ošfobar novembar

Beograd 7950

! DK. 388.984.3: 386.9

A/cija za šfednju i standardizacija

»Neposredni zadatak naših partijskih organiza–

cija jeste da misao na štednju postane sastavni ·

deo svesfi naših radnih ljudi, da štednja bude svuda konkretizovana, da se ona pretvori u sfvarnu 1! svakodnevnu borbu profiv rasipanja i rasipnika na svim poprištima naše delatnosti«.

(Iz [pisma CKKPJ Partiskim organizacijama o borbi za štednju i za pravilno snabdevanje i raspodelu, od 16-X-1950 gp.)

· Standardizacija u našoj zemlji radi pod specifičnim uslovima. Pored zadataka, koijje postavlja Petogodišnji plan, njeno. delovanje treba da bude prilagođeno svim zahtevima, koje nalaže situaci|a, sve sa konačnim ciljem izgradnje socijalizma i podizanja životnog standarda radnih ljudi u našoj zemlji.

Sada je u loku izrada plana standardizacije za 1951 godinu. U planu, pored sviju ostalih fakiora u cilju unapredemja proizvodmje i izvođenja radova, treba naročito da dode do izražaja pitanje štednje u majširem smislu. Naši stručnjaci ireba da se u idućoj godini putem standardizacije bave pitanjima štednje 1 raznim vidovima. Ograničavanje vrsta i veličina raznih proizvoda, nano čito tehničkih ma one majupotrebljivije znači dVOstruku štednju, U prvom redu štedi se pri samoj proizvodnji, jer zbog ogramičavanja vrsta i dimenzija dolazi da povećamja količina. preostalih vrsta i veličina čime se stvaraju lslovi. za ma-

sovmi, a time i racionalniju, jeftiniju proizvodnju, 3 i a s druge strane smanjeni asortiman u pogledu |

vrsta i dimenzija omogućiće manja skladišta. Iz rada proizvoda, koji odgovaraju uslovima kvali

teta predviđenim jugoslovenskim stamdardima i'

saveznim propisima kvaliteta, poboljšava njihovu upolrebljivost i produžije njihovo trajanje, čime se opet postiže štednja. Jugoslovemski standardi i savezni propisi kvaliteta, koji propisuju upotrebu u našoj zemlji samo određenih sirovina, a ograničenju upotrebu drugih, znače takođe štednju deficilmih artikala. Standardima treba ma pri- mer da se postigne upotreba kalaja samo tu neophodno polrebnim slučajevima, strogo ograničavanje primene bakra, upotreba specijalno legiranih čelika iz uvoza, samo tamo gde se oni me mogu zameniti mekim jeftinijim ili domaćim čelicima itd. Pri izradi planova u tome smislu treba da učestvuje čitava naša privreda. Centri za standazdizaciju u savetima Vlade FNRJ raspisali st u tome smislu ankefu. Organi, odgovormi za OTgamizaciju standardizacije očekuju ma fu anketu odgovore. it VU a

Princip štednje treba da se ogleda i pri davanju primedaba ma predloge jugosloyvemskih standarda i savezmih propisa kvaliteta, koji se u »Standardizaciji« izlažu javnoj diskusiji. Naši standardi i propisi kvaliteta ne smeju da znače

samo ozakonjenje naših sadašmjih mogućnosti, već treba da preistavljaju naše krajnje napore u smislu što optimalnijih slova sa stanovišta proizvodnje i potrošnje, a pored toga i u smislu štednje ı svakom pogledu. Nova Uredba o jugoslovenskim stamdardima i saveznim propisima kvaliteta, koja se sada nalazi u završnoj redakciji pretstavljaće još jedan doprinos demokratizaciji upravljanja privredom 1 mašoj zemlji. Prema projektu te Uredbe ni jedan jugoslovemski standard, nili savezni propis kvaliteta me može da bude ozakonjen, „ako mije svaki zaimteresovanmni

proizvođač-potrošač, ili drugi korisnik dobio mo-

gućnost da utiče na konačnu redakciju standarda ili propisa svojim primedbama. Da bi naši standardi i propisi zaista izražavali optimalne islove proizvođača, potrošača i ostalih korisnika mova Uredba predviđa istovremeno i obaveznost davanja primedaba, time da se za one interesovamne koji misu dali nikakve primedbe ma određeni standard smatra da se slažu s time da standard odn. propis kvaliteta bude ozakonjem u omom obliku i s onim sadržajem kako je predložem na diskusiju. U koliko bi, nakon ozakonjenja odmosnog standarda-propisa, mastale smetnje, ma. primer, pri proizvodnji ili pri prodaji izvesnih standardizovanih proizvoda, koje su mogle da budu sprečene da je odnosno proizvodmo ili prodajno preduzeće učestvovalo m diskusiji pre ozakonjenja toga standarda, odgovorna lica biće pozivana na zakonsku odgovornost. U primedbama treba

„da se ogledaju seva dosađašnja iskustva i u ko-

načno ozakomjemim standardima i propisima tre-

. ba da nađu mesta sve mere za unapređenje pro-

izvodnje i za štednju u svima vidovima:

Na komcu treba da se napomene da i u pogledu metoda rada na izradi jugoslovenskih standarda i saveznih propisa kvaliteta treba da zavlada princip štednje. Taj rad treba da bude tako organizovan da angažuje što mamje skupocenog vremena naših najboljih stručnjaka koji rade na tome poslu. U vezi s time izrađeno. je Već IIOVO uputstvo o metodologiji rada i podmirivanju Troškova pri izradi jugoslovemskih standarda i saveznih propisa kvaliteta. Naši stručnjaci neće više suvišno trošiti vreme. Putovanja na sastanke će biti svedena na potreban minimum, a naknade za taj važan rad će biti dovoljne i realne. i

Tehničari i ekonomisti u našoj zemlji, svi omli koji učestvuju pri planiranju standardizacije koi rade na izradi standarda i propisa i svi omi koji svojim primedbama učestvuju u njihovoj komnmačmoj redakciji treba da prihvate poživ CK KPJ, pa da ma području standardizacije doprinesu svoj udeo. Ja