JUS standardizacija

66

STANDARDIZACIJA

DK 389.63 : 621.982.089

Speistša standardizacija navoja" Ing. M. Ljubičić

WORLD STANDIRDIZATTION OF SCREW THREADS. — Technical amd economical reasons for uniied world system of threads. Historical development ol elforts for umificalion of threads. Threads UST. Propositions for world unilication of threads. Decisions of

the ISO Meeling held im Paris, July 1949. Yugoslavia -

and ihe world system ol threads.

LA NORMALISATION MONDIALE DE FILETAGES. — NRaisoms technigques et ćcomomiques pour Punificaton mondiale du systčme de filetage. — L'historique des efforts pour liumnification du filelage. — Filetages UST. — Propositions pour lPunitcation mondiae du filetage. — Rćsultats de la rćunion de PISO 42 Paris, juillet 1949. — La Yongoslavie et le systeme mondial du filetage. e

Krajem jula 1940 godine održano je u Parizu zasedanje Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). U okviru toga zasedanja radila je i tehnička komisija za standardizaciju mavoja ISO TC/I. U radu komisije je iičestvovalo 70 stručnjaka iz 18 raznih država (od ukupno 24 države, koliko ih je ukupno bilo zastupljemo na zasedanju), iz čega se vidi vanredno. inleresovamje koje vlada u celom svetu za rešenje toga pitanja. Komisija je izradila predlog svetskog profila navoja, dok je naknadna izrada predloga za ostala pitanja poverema naročitom radnom odboru stručnjaka. |

Tehnički i ekonomski razlozi za jedinstveni Svetski sistem. navoja

Ovim važnim predlogom započela je poslednja etapa borbe za svetski sistem mavoja. Svima privrednim i tehničkim slručnjacima u svetu je potpuno jasna velika potreba za jedinstvenim svetskim navojem. Bez obzira na mnogo veće mogućnosti masovne proizvodnje, čime se proizvodnja uveliko, pojeftinjuje, tim rešenjem otpale bi i bezbrojme teškoće koje se pojavljuju kod opravke mašina i u vezi s lime polrebe za Velikim asortimanom zavrinjeva m skladištima, kako po profilima navoja, tako i kombinacijama u vezi sa korakom i prečnicima. Svaka zemlja, lu većem ili mamjem opseocu, uvozi mašine, a Veliki deo. zemalja su istovremeno. i izvoznici mašžina, pa se upravo ı: međunarodnoj trgovini teškoće zbog meujednačenosti navoja majošlrije izražavaju. Samo u Drugom svelskom rafu je proizvodnja materijala, koji su SAD dobavljale sa-

1) Pošto rad na jedinstvenoj terminologiji, u vezi s ovom

temom, još nije završen, u članku su niaizmence upotrebljeni različiti termini koji su obično u upotrebi.

IME?KJIVHAPOJIHBIE CTAHJTAPTBI HA BMHTOBVYK) HAPESKV. — TexHHMWeCKME M S9KOHOMMUeECCKHE WIDHUTIHBI JUIH BBeneHHH OJHOOGDa3HOM Me>KJIyHaDOJUHOR BHHTOBOM mape3kH. MicropnuecKoe mpa3BHTHe ICTDEMJreMH K JTO.CTHKeHHHO 'OJUHOODa3HOCTH. BHHTOBOR HapeskHn UST — mwapeska. IIposkr „omHooO0pa3HoH MeDKJUVHaDONHOH mapeskH. IPe3ynbraTbr aacemagHuH ISO BB Tlapmke, B mWuome 1949 roma. FOrocnaBHq M MEDKAIJHapojnHay cpicreMa HaDe3aKMH.,

INTERNATIONALE GEWINDENORMUNG. — Technische imd wirlschaftiliche Grinde fir eine internatiomale Gewindenormung. Gescehichtliche Entwicklung der Bestrebungen zur HErlangungp eimes Einheitsgewindes. UST-Gewinde. Vorschiage fir eim Weltgewindeprofil. Ergebnisse der ISO-Tagung im Juli 1949 in Paris. Jugos'awien und das \Veligewindesystem.

veznicima, jedino zbog neujednačemosti mavoja, bila poskupljena za milijarde dolara. Elektrical Rewiev broj 3598 od jula 1945 daje takve podatke za materijal kaji su SAD dostavljale u toku Drugog svelskog rata Velikoj Britaniji. Američko ministarstvo rata je izračuna!o, da sti samo zbog

·nelijednačenosli slandarda navoja između Velike

Britanije (Whitworthov marez) i SAD (Sellersnv narez), američke dobave Engleskoj bile sktiplje za 90 miliona dolara (oko 45 milijardi dimara). Ti treba zabeležiti da su to dve zemlje koje imaju uvedem jednaki sistem mera — 1 colima, tako da se radi samo o razlikama ii profili mavoja. Konačno treba konstatovati da su na čitavomi svelu u potrebi sve tri vrste navoja. Zbog toga su ložena novčana sredstva prosečno dVOSTTIko veća nego što bi bila kod ujednačenog navoja.

Istoriski razvitak

Godine 1941 je Whitbworih u Engleskoj izradio sistem mavoja, koji je imao prednost nad mnogim osfalim navojima, tako da je prihvaćen | izvan njegovog preduzeća i izvan Engleske (slika '1). Amerikanac Sellers je godine 1864 izradio novi, jednostavniji sistem navoja, koji |e uskoro zatim prihvatila čitava američka indlistrija (slika 2). Godine 1875 stvorena |e u Pariz Metarska konvemcija, khoja je od tada postala najvažnija osnova za zvaničnu ili mezvamičnu standardizaciju ı svetskom obimu kod čitavog niza privrednih grana.) Melarska konvencija je otstranila mnoštvo dotadašnjih zastarelih mern:h

2) Međunarodnu Metarsku konvenciju prihvatile su 98 države, među njima i SAD i Velika Britanija; ostalih 15 dižava, koje do sada nisu pristupile Metarskoj konvenci)li, imaju metričke mere i utege zvanično uvedene, a u preostale 4 države odobrena je primena metričkog sistema.

eat ra aa iii = 0