JUS standardizacija

EH TEN SAVEZNE

KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

e 707, 99, “o ~e_

o

D K 389,6

M

Godina 1952 E

Februar

Broj 2

DK 3889.6 : 339.4

NE MOŽE BITI DOBRIH STANDARDA BEZ SARADNJE PROIZVOĐAČA |I POTROŠAČA

Rad na donošenju jugoslovenskih standarda davno je već izašao iz pripremne faze. U biltenu „Standardizacija” objavljeno je, bilo u celini, bilo u izvodu, 549 prealoga standarda i saveznih propisa kvaliteta. Bilten „Standardizacija” prima preko 1300 pretplatnika iz svih krajeva zemlje, u više od 1700 primera= ka. To su u prvom redu preduzeća i ustanove, preistavnici proizvođača i potrošača. Kroz kratko vreme freba da ofpočne izdavanje definitivnih standarda. Ti standardi imaće, glasom Uredbe o jugoslovenskim standardima, obaveznu snagu. Nepridržavanje standarda povlači zakonsku odgovornost. Od momenta stupanja ma snagu, standardi obavezuju proizvođača

da isporučuje proizvode po tačno utvrđenim: uslovima,

u propisanim dimenzijama i propisanom kvalitetu. Oni takođe obavezuju potrošača, da poručuje stan=dardizovane proizvode samo u tipovima, ! dimenzijama i kvalitetu koji su utvrđeni standardom.

S obzirom na to, standardi moraju da sadrže sve što je značajno, kako za proizvođača, tako i za potrošača; oni moraju da budu sinteza zaštite interesa proizvođača i potrošača, i to sinteza koja pretstavlja optimum sa gledišta narodne privrede. Ko, stoga, treba prvenstveno da se brine, da u standardima dođu do izražaja- interesi i proizvođača i potrošača? Bez sumnje, sami proizvođači i potrošači. Prema tome, oni treba i da najaktivnije učestvuju u donošenju standarda.

Sve Ovo poznato je, ili bi trebalo da bude poznato, većini proizvođača: i potrošača proizvoda koje obuhvata standardizacija, to znači većini onih, kojima će pojava definitivnih standarda namefati određene obaveze i donositi određene koristi; dakle, onima koji su u najvećoj meri zainteresovani za sadržinu standarda. Pa, ipak, broj primljenih primedaba na objavljene predloge standarda je, u odnosu na broj predloga i na značaj materije koju oni obrađuju, isčezavajuće mali. Pored toga, veći deo primedaba odnosi se na terminologiju i tehničku redakciju objavljenih predloga, a samo manji deo na njibovu suštinu.

Znači li to, da su objavljeni predlozi tako savršeni, da ih ne treba menjati ni dopunjavafi? Bez sumnje ne znači. Predlozi standarda ne mogu biti savršeni, jer na njihovoj izradi radi samo ograničen krug sfručnjaka. Mada se dobar deo standarda oslanja na međunarodnu standardizaciju, ili na standarde industriski razvijenih zemalja, ipak se oni, sa izuzetkom izvesne, međunarodnom standđardizacijom poipuno obrađene materije, moraju u većoj ili manjoj meri prilagođa-

vati našim. potrebama i mogućnostima, a jednim de-

lom i iz osnova izrađivati prema našim prilikama.

STANMĐARDIZACIJA i

r. > | Sfranma 15— 94

_ Jasno je, da jedan ograničeni broj stručnjaka ne može

dovoljno poznavati sve naše potrebe i mogućnosti. Zbog toga je i potrebna saradmja svih zaimteresovanih, u prvom redu proizvođača i potrošača. To je smisao objavljivanja predloga standarda na javnu diskusiju. Objavljeni predlozi pretstavljaju, ustvari, samo bazu za diskusiju. Diskusija treba da donese usklađivanje onih interesa proizvođača i potrošača, koji · predlogom nisu bili predviđeni. Međutim, evo, Šta se dešava. 7;

U februaru 1951, u broju 5 biltena „Standardizacija”, objavljen je, između ostalih, i predlog standarda o ogrevncm drvetu. Prošli su meseci, a na taj predlog nije stavljena nikakva primedba. Reklo bi se, predlog je odličan: zadovoljava potpuno i proizvođača i potrošača. Međutim, 16-IX-1951 pojavljuje se u listu „Borba” članak, iz koga saznajemo da potrošači, u ovom slučaju „Ogrev” kao pretstavnik direktnih potrošača, smatra predlog standarda vrlo lošim. Tu se čak iznosi pretpostavka, da je trgovinu, kao pretstavnika potrošača, neko „izolovao od rada na donošenju“ standarda”, kako bi se „proturili” standardi, koji štite

samo interese proizvođača. Bilo bi shvatljivo da se

direkcija preduzeća „Ogrev” obraća dnevnoj štampi, kada bi direktna intervencija kod Savezne komisije za standardizaciju ostala bez uspeha. No, ni posle članka u Borbi, direkcija Ogreva nije podnela Saveznoj komisiji za standardizaciju nikakav protupredlog za izmenu predloga standarda o ogrevnom drvetu. Ovaj slučaj tipičan je za jedan nepravilan stav prema standardizaciji. To je stav isčekivanja da neko, & ovom slučaju Savezna komisija za standardizaciju, pogodi Želje zainteresovanih, u ovom slučaju direkcije Ogreva. To je stav pasivnog odnosa. .

Sasvim je drugi slučaj nekih drugih interesenata. Postoje vrlo krupni potrošači, kao železnice, vojna industrija i druge vojne ustanove, brodogradnja i sl., koji troše, u cilju prerade u svojim preduzećima ili za održavanje svojih pogona, vrlo velike količine . raznih proizvoda iz najrazličitijih oblasti proizvodnje, kao metalurgije, rudarstva, drvne industrije, mašinogradnje, hemiske industrije, tekstilne industrije itd. itd. Ti potrošači, po pravilu, imaju svoje tehničke uslove ili nabavljačke propise, po kojima nabavljaju potrebne proizvode. Dok ne poštoje državni standardi, lo je sasvim u redu. No onog momenta, kada stupi na snagu odgovarajući jugoslovenski standard za neki proizvod, prestaje mogućnost da mako u zemlji, pa i najkrupniji potrošač, nabavlja taj proizvod po drugim uslovima, sem uslova koje propisuje državni standard. Drugim rečima, svi tehnički uslovi i slično, koji

Beogra#ž, 1-F-f952