JUS standardizacija

47 ja

sa. standardom, gube važnost. standardizacija ne bi OOU

bi bili u suprotnosti Kada ne bi bilo tako, svrhe.

Međutim, neki od tih Terupnih: potrošača, ne OVI E ju primedbe prilikom objavljivanja. raznih · predloga standarda koji ih interesuju, ali kasnije upućuju Saveznoj komisiji za standardizaciju na- saglasnost predloge svojih tehničkih uslova ili. standarda, koji su il suprotnosti sa nekim objavljenim predlozima - standarda. Iznećemo konkretne slučajeve.

'U broju 8—9 biltena »Standardizacija«, koji je iza-

šao u junu 1951, „objavljen je predlog standarda (tada ~

još pod nazivom »Savezni propis kvaliteta«, što na stvari ništa ne menja) za vunene tkanine. Na taj predlog nisu primljene nikakve primedbe. Međutim, u decembru 1951 ı primljen je od jednog pretstavnika, jednog od spomenutih krupnih potrošača·. industriskih proizvoda, predlog tehničkog uslova za nabavku raznog fekstilnog materijala, koji je delimično u suprotnosti sa objavljenim predlogom standarda. Dakle, umesto zahteva da se objavljeni predlog standarda izmeni i dopuni, predlaže se usvajanje jednog

snabdevaju. Ako bi drugi potrošači Došli tim putem, tada bi, umesto jedinstvenog jugoslovenskog standar= da za neki proizvod, postojalo niz propisa, po kojima bi proizvođač imao da snabdeva razne potrošače. Drugi primer. U. broju 6—7 Standardizžacija, štampanom u aprilu :1951,. objavljena :je grupa predloga

standarda o navojima, a u broju. 8—9, štampanom u

junu 1951, grupa' predloga standarda o zavrtnjima. Na predloge ovih standarda stislo je nešto primedaba.

ME OR EZORMGP,

"Usled nedovoljnog odziva u javnoj diskusiji ĐO do-.

sad objavljenim: predlozima jugoslovenskih standarda, donosimo pregled svih važnijih predloga na.koje'se

još uvek očekuju primedbe :TOVOGaČO i OSI |

potrošača.

Dajući ovaj pregled, pružamo svima PR O e „nima još jedared mogućnost -da uoče, koji objavljeni predlozi pretstavljaju. njihov. neposredan interes. "Ti me im ujedno dajemo mogućnost, da još uvek dostave svoje cventualne primedbe, što ne znači, stavljanja tih primedbi može · biti neograničen. Razumljivo je stoga, da će niz definitivnih standarda, koji su neophodni našoj privredi, ·:biti oslonjen na Drimedbe koje prve i blagovremeno uslede.

Predlozi standarda objavljeni iz oblasti .crne

metalurgije: Koke} ; . »Standavdizao | .cija« br. Celične trake, hladno valjane, iz nisko a 7 : uglj. čelika” .6—%. 1951 g Čelične trake, hladno valjane, iz kvali- a tetnih čelika ·6—7T, ; Gasne i vodovodne cevi sa spojkom 3—4, 0 E. Konstruktivne zavarene cevi 3—4, bi) * Konstruktivne zavarene, cevi za mna- EC meštaj - 3a—4, 57 Čelične zaštitne cevi i .spojke'. (za el. vodove) 23—4, Debeli čelični limovi,. trgov.. kvaliteta 11—12, 1951 g. Tanki čelični lirmovi, trgov.. kvaliteta 11—19,- „ Tanki čelični limovi za. duboko izvla- POČ OR čenje i : ; JB al Opšti pojmovi, simboli, oznake. (sta- ~ i Tično ispitivanje metala) 11—12, „“” Tehnološke metode ispitivanja metala 11—12, „ Ispitivanje tvrdoće metala · SH] 10 JO 70 Pocinkovani limovi, trgov. kvaliteta · 6—7, 53 Čelični ravnokraki ugaonici 11—12, Celični raznokraki ugaonici 11—12, Ispitivanje metala istezanjem 11 19%. 55 Ispitivanje žilavosti metala 11—12,

propisa koji bi. važio samo za toga potrošača i proizvođača koji ga

da rok do--

= ž

: STANDARDIZACIJA

Međutim, od jednog od PO. iDVT JI potrošača koji „su gore pomenuti, nije stigla nikakva primedba. Ume~ sto toga, posle izvesnog vremena stigli su od ustanove - koja pretstavlja toga potrošača. predlozi. :standarda za _ jedan mašinski deo, koji troši samo taj potrošač, a 'Kakvog u objavljenom predlogu standarda za navoje nema, a _ isto tako predlozi štandarda za Zavrinje, za internu potrebi toga potrošača, koji sadrže neke tipove i di-

koji treba da bude snabdevem navojem,

menzije zavrinjeva, kakvih nema u objavljenim predlozima jugoslovenskih standarda. Šta pokazuju ovi primeri? Oni pokazuju da OSL

krupni potrošači koji ignorišu diskusiju o predlozima –

jugoslovenskih standarda, smatrajući da će eventualne nedostatke tih standarda regulisati svojim internim propisima ili standardima. Stav, bez sumnje, isto tako štetan kao i stav pasivnog isčekivanja, za koji je naveden karakterističan primer sa ogrevnim drvetom. Da rezimiramo. Donošenje dobrih standarda pretstavlja · izajedničici interes: potrošača i proizvođača. sa vezna komisija za standardizaciju može da bude samo posrednik u usklađivanju tih interesa, a nikako njihov tumač. Predlozi standarda :objavljuju se zato, da bi svi zainteresovani dobro proučili, da li je u predloge uneto sve ono Što sa njihovog gledišta treba da uđe,

_i da to saopšte. Saveznoj komisiji za standardizaciju. _ Ko propusti da to učini, mora račumati da će sam sno-

siti posledice, ako se.donese standard koji će biti štetan po njega. Dobri standardi moraju. uskladiti sve_ interese pojedinaca, moraju dakle pretstavljati opšti interes, a to. se može. postići samo POJAVIO uče-~

. šćem svih zainteresovanih.

UDOZORENJE.

Predlozi standarda objavljeni iz oblasti mašinogradnje

»Standardizacija« br. Navoji • - 6—, 1951 g Definicije i oznake pojmova za za- NT | __Vrinje-Vijke i pribor G6—1T, ” Zavrtnji - 8—,. Zavrtnji za drvo 8—9, 5 Nareckivanja, upusti, završeci za- > vrinjeva Oli aS OP ()E 7 Tehnički propisi za Pradu ili isporuku. ti)

Ž zavrtnjeva i navrtki : EO; ; Zavrtnji za. drvo - 10, 5 Navrtke 10, o

' Podloške 10, ; Rascepke 10, ; Čivije Ti{0},S : Mašinski ključevi 11—12, , Otvori ključeva 11—12, „ Tolerancije .otvora ključeva 11—12, Predlozi standarda objavljeni iz oblasti elektrotehnike

»Standardiza; cija« br. Naponi, struje i frekvencije . 8—90, 1951 g.

Predlozi standarđa objavljeni iz. oblasti telsstilne

induiiriič :»Standardiza-

Z jG cija« br. · Kudeljno vlakno 5, 1950 g. 'Lanene stabljike i seme za industr.

preradu || 6—1, 1951 S

·'VNuna proizvodi :od vune: 8—9, 33b Kudeljno predivo, kanap i užarija 8—9; 57