JUS standardizacija

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU —

—

Godina 1952

April

17}

D K 389,6

BEOGRAD

Broj 4

DK. 389.6.002.2

_ _U jednoj preistavci. poslatoj početkom ove gOdine, jedna ustanova privredne uprave žali se Pretsedniku Privrednog saveta Vlade svoje republike zbog povećanja broja stručnog i administrafivnog aparata u Saveznoi komisiji za standardizaciju, od 3 na predviđenih 21. Ta ustanova postavlja u svOJOJ pretstavci pitanje, da li Je pravilno da sve standarde rešava aparat Savezne komisije za standardizaciju. lako je to samo jedan od primera o neshvatanju, kako samog pojma »iugoslovenski standard«, tako ai uloge Savezne komisije za standardizaciju, mi ćemo to pitanje uzeti kao osnovu za naša dalja rasmatranja. Ž

Šta su jugoslovenski standardi?

Jugoslovenski stanđardi su obavezni propisi, koje, na osnovu ovlašćenja Vlade FNRJ (Uredba o jugoslovenskim standardima, saveznim propisima kvaliteta proizvoda i proizvođačkim specifikacijama, Službi list FNRJ 17/51), donosi Savezna komisija za standardizaciju pri Privrednom savetu Vlade FNRJ. Jugoslovenski staridardi pretstavliaju fakva=jJednoobrazna mnrešenja tehničko-privrednih problema, koja na datom stepenu razvoja naše privrede freba da budu u tehnološkom, komercijalnom i pravnom pogledu optimalna, kako sa stanovišta proizvođača, tako i sa stanovišta poftro-

šača ı ostalih korisnika odnosnih standarda. Dai bi se.

postigao što približniji opfimum obavezno Je, da Savezna komisija za standardizaciju svdki standard stavlja na javnu diskusiju pre njegovog donošenja. Pravo učestvovanja pri toi javnoj diskusiji ima svaka privredna i naučna organizacija i svaki pojedinac, ukratko, svako pravno i fizičko lice. Učestvovanje, naročito pravnih lica, ne iscrpljuje se samo pravom da ona učestvuju pri diskusiji oko svakog pojedinog standarda, već ij njihovom dužnošću. Savezna komisija za standardizaciju može samo onda donositi takve standarde koji će biti najprikladniji sa stanovišla čitave privrede, ako predloge standarda, koji se stavljaju na javnu diskusiju, svojim primedbama dopune svi oni koji će, kao ekonomski ili naučno zainteresovani, te obavezne standarde morati da primenjuju. Ako takvi faktori ne učestvuju dovoljno dopunjavanjem predloga standarda koji su izloženi javnoj diskusiji, tada bi se moglo desiti da Savezna komisija za standardizaciju donese standarde koji odgovaraju na pr. samo jednom proizvođaču, ili, uopšte, samo proizvođačima. Takvi standardi, razumljivo, ne bi u tom slučaju pretstavljali optimum sa stanovišta cele privrede. :

Put za donošenje svakog jugoslovenskog: stanđarđa

Put za donošenje svakog jugoslovenskog standarda je dosta složen, jer on mora da prođe kroz niz

STANPAPDIZZACIJA

GDE SE RADE STANDARIE

Godina 105% Gisana 58—46

pojedinih faza. Te su faze potrebne naročito iz ovih razloga: a) da bi se, kao rezultat učestvovanja Što šireg kruga ekonomski i naučno zainteresovanih fakfora, postigao kod svakog pojedinog standarda što približniji optimum sa stanovišta naše cele privrede; b) da bi se postigla Jednoobraznost kod svih standarda, ne semo u pogledu njihovog spolinjeg izgleda» već i u pogledu Jednoobraznih termina ı Jednoobraznih definicija za svaki pojam koji se pojavljuje u više standarda. Pored toga, u svima standardima neophodn6 je da se obezbedi jednoobrazan, sažet način izražavanja, koji ipak treba: da bude što precizniji ı nedvosmislen. Čitav taj proces može se na osnovu dosadašnje prakse podeliti, uglavnom, na sledećih deset osnovnih faza: 1) izrada osnovnih predloga. standarda kao baze za diskusiju, 2) redakcija osnovnog stanmdarda, 3) uža„diskusija (u komisiji) pri kojoj učestvuje uži krug ekonomski i naučno najzainteresovanijih, 4) redakcija predloga standarda na osnovi diskusije u komisiji, 5) javna diskusija predloga standarda, 6) sređivanie prispelih primedbi, 7) diskusija (u komisiji) užeg kruga najzainteresovanijih u cilju prihvatanja ili odbijanja pojedinih primedaba, prispelih na osnovu javne diskusije, S) završna redakcija stam-

darda, 9) donošenje rešenja u Službenom listu FNRJ

o stavljanju na snagu odnosnog standarda (grupe standarda). 10) štampanje i distribucija.

Izrada osnovnog predloga standarda

Osnovni predlog standarda pojavljuje se tada, kad donošenje nekog standarda postane potrebno, lu prvom reduiiz ekonomskih. razloga. Osnovnit predlogistandarda, obično, podnosi neko od onih preduzeća, privrednih organizacija, ili naučnih ustanova, koje je zainteresovano da odnosni standard bude donet. Kao osnovni predlog može da služi i neka od internih proizvođačkih specifikacija, dobavni uslovi nekog od velikih potrošača, ili ako se na pr. neko preduzeće služi nekim stranim standardom, tada ono, kao na osnovni predlog, ukazuje na takay sirani standard. Ako se radi o standardima koji će obrađiyati specifične domaće sirovine (cement, ugalj, nafta, bakar i.t.d.), onda se vrlo često predlozi takvih standarda moraju raditi u naučnim ustanovama (zbog dobijanja osnovnih podataka) s tim, da ostala dokumentacija može da posluži samo kao orijentacija kod tehničke obrade. Ako se ne radi o standardima za proizvode, već o funkcionalnim standardima (na pr. o standardima kojima se propisuje način izvođenja električnih instalacija), ili o osnovnim i opštim standardima, onda izradn takvih osnovnih predloga organizuje sama Savezna komisija za standarizaciju putem spoljnih, honorarnih saradnžka. Ista se situacija pojavljuje i kad se radi O izradi osnovnih predloga standar-

Beogred, T-IP-teae