JUS standardizacija

da za proizvode za koje ne postoje ni kod Jednog od domaćih preduzeća nikakve proizvođačke specilikacije ili dobavni uslovi. niti se, pak, ni Jedno od domaćih preduzeća ne služi nekim stranim standardom. Kod opštih i osnovnih standarda, ili kod sličnih, kod kojih kao osnovica može da posluži jedan ili više stranih standarda, ili za koje postoje internacionalni standardi. osnovni predlog standarda može da bide izrađen u aparatu Savezne komisije za standardizaciju. Za osnovni predlog standarda može, u načelu, da se uzme svaki materijal koji bi mogao da posluži kao ' baza za diskusiju, osim kod predmeta za koje su, zbog specifičnih domaćih uslova, potrebna na pr. prethodna „ispitivanja u laboratoriji i sl. (cement, _ nafta d.t.d.). .

Davanje oblika osnovnom predlogu standarda

Sve proizvođačke specilikacije, dobavni uslovi 1ı.f.d., u obliku u kome ih preduzeća upotrebljavaju, _ne mogu uvek da posluže kao osnova za diskusiju. Zato se u aparalu Savezne komisije za standardizaciju vTŠI njihova redakcija, da bi oni i po izgledu i po razvrstavanju materijala mogli da se upotrebe kao osnovni predlozi standarda. "

Rad užih komisija

Osnovni predlog standarda Savezna komisija za standardizaciju dostavlja onim „najzainteresovanijim privrednim organizacijama, naučnim ustanovama i.t.d., Koje su izjavile da žele da sarađuju kao aktivni saradnici-članovi komisije pri izradi odnosnog standarda. Na te osnovne predloge članovi komisije dostavljaju svoje primedbe i dopune. Ako se mišljenja pojedinih članova komisije: razlikuju toliko da nebi moglo doći do sporazumne redakcije, onda se, prema potrebi, sastaje komisija, pa se tom prilikom donosi zajednički zaključak. ~

Delinitivna redakcija predloga standarda

Prema zaključcima komisije, u aparatu Savezne komisije za standardizaciju vršise konačna redakcija predloga standarda. Ta se redakcija sastoji, naročito, u uskladivanju sa ostalim standardima i predlozima standarda. Javna diskusija o predlogu standarda

Javna diskusija o predlogu standarda je najvažnija faza rada na svakom standardu. O kvantitativnom i kvalitatiynom učešću diskutanata ovisi, više ili manje saobražen mogućnostima SViju Dro1Zvođača i potrebama sviju potrošača, 1.j. da li će, više ili manje, pretstavljati optimum sa stanovišta privrede kao celine. Da bi svi zainteresovani bili izvešteni o tome, da je odnosni predlog standarda dat na javnu diskusiju, bilten »Standardizacija« donosi o svakom takvom predlogu kratku anotaciju sa krajnjim rokom do kojega se mogu dostavljati primedbe i dopune u vezi s tim predlogom. Svima onima koji su se ranije izjasnili da žele da učestvuju pri izradi odnosnog standarda svojim primedbama i dopunama, Savezna komisija za standardizaciju dostavlja kopiju predloga. Kopija predloga standarda dostavlja se i svima ostalima koji to naknadno zatraže, ali uz naplatu. „sravo učestvovanja pri javnoj diskusiji imaju sva pravna i fizička lica.

Sređivanje primeđdaba i dopuna iz javne diskusije

__Po završetku postavljenop roka, sve prispele primedbe i dopune sređuju se u Saveznoj komisiji za standardizaciju i na osnovu njih izrađuje se novi predlog: standarda. Uz taj novi predlog standarda izrađuje se i objašnjenje o primljenim primedbama i dopunama, daje njihova analiza i objašnjavaju razlozi zbog kojih su neki predlozi ı dopune uneti, odnosno

da li će standard biti.

STANDARDIZACIJA

zbog kojih nisu uneti u novu redakciju predloga standarda. Takav novi predlog standarda, sa objašnjenjem i analizom, dostavlja se svima članovima ko-

_ Tnisije.

Zaključna diskusija o predlogu standarda

_ U vezi sa novim predlogom standarda i prispelim primedbama i dopunama u javnoj diskusiji, članovi komisije dostavljaiu svoja mišljenja. Ako su mišljenja veoma različita, sastaje se komisija i donosi zajedničke zaključke.

Završna ređakcija standarda

Na osnovu takvih zaključaka, koji proističu iz šire i uže diskusije, Savezna komisija za standardizaciju izrađuje definitivnu redakciju predloga standarda. Definitivna redakcija sastoji se, kako u konačnom sređivanju čitavog materijala, tako i u davanju jednoobraznog izgleda standarda, u postizanju jednoobraznosti u pogledu terminologije i definicija, i u pogledu Jjednmoobraznoge, konciznog i nedvosmislenog načina izlaganja. Pošto jugoslovenski standardi imaju nakon donošenja obaveznu snagu, pri deflinitivnoj redakciji polaže se pažnja naročito na precizan način izražavanja kod svih elemenata od kojih se u načelu sastoje Jugoslovenski standardi. a fo su tehnološki, komercijalni i pravni.

Donošenje rešenja o stavljanju na snagti jugoslovenskih standarda

Svi standardi koji rešenjem dobijaju obaveznu snagu, ne moraju da prođu kroz sve napred navedene faze, jer to zavisi od speciličnosti „materije koja je predmet standardizovanja. Svaki standard, koji je prošao bar javnu diskusiju, dobija naziv »jugoslovenski standard«. Međutim, ima i slučajeva kada je donošenje jednog standarda veoma hitno i kada nema vremena da se predlog, odnosno standard, stavi na javnu diskusiju. U tome slučaju se na diskusiju oko predloga standarda pozivaju samo oni, za koje Savezna komisija za standardizaciju smatra da su najzainteresovaniji ili, da izražavaju mišljenje fih najzainteresovanijih. Na osnovi njihovih primedaba i dopuna donosi se »privremeni JUugOslovenski standard«. Na početku svakog takvog privremenogz jugoslovenskog standarda naročito je naglašeno, da je om donet, zbog hMutnosti, kratkim postupkom i iznosi se rok do koga se mogu stavljati pri-

medbe, nakon koga roka će biti donet de{initivni JU-

goslovenski standard.

O donošenju svih standarda (jugoslovenskih standarda i privremenih jugoslovenskih standarda) Savezna komisija za standardizaciju donosi rešenje u Službenom listu ENRJ, nakon koga oni postaju obavezni u smislu Uredbe o jugoslovenskim standardima (Sl. list ENRJ 17/51). Pored datuma stupania na snmagu, rešenjem se regulišu i sva ostala pitanja (prelazno stanje itd.). :

Štampanje i distribucija jugoslovenskih standarda

Po završetku redakcije, Savezna komisija za standardizaciju daje standarde u štampu. Svi standardi (jugoslovenski standardi i privremeni jugoslovenski standardi) imaju strogo jednoobrazan grafički oblik. Pored davanja Jednoobraznog oblika, težište rada Savezne komisije za standardizaciju, pri štampaniu, sastoji se u tome, da Se ono izvrši potpuno bez ikakvih grešaka. Sitne greške, svaka nejasnost u tekstu i brojkama, pa i izostavljena zapeta, mogu da dadu, često, potpuno drugo značenje, što ne bi moglo da

· bude uskladeno sa intencijama standarda.

Odmah po donošenju rešenja počinje distribucija donetih standarda. Distribuciju Vrši ili neposredno sama Savezna komisija za standardizaciju, ili se oma