JUS standardizacija

BILTEN SAVEZNE HMOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU —

Godina 1952

Maj

BEOGRAD

Broj 5

DK 621.791.056.001.4

ISPITIVANJE SPOJEVA ZAVARENIH L-ŠAVOM

(povodom predloga standarda o ispitivanju kvaliteta zavarenih spojeva)

Spajanje čeličnih delova putem zavarivanja preistavlja, bez sumnje, nenadoknadivo pomoćno sredStVO savremene mašinogradnje i gradnje čeličnih konstrukcija. Zbog toga, standardi koji određuju metode proveravanja kvaliteta zavarenih spojeva imaju neobično veliku važnosti, utoliko više, što zavareni spojevi, po svojoj prirodi prefistavljaju mesta naročito ose{iljiva sa gledišta naprezanja i sigurnosti.

Materija proveravanja kvaliteta zavarenih Spojeva nije još međunarodno obrađena, a ni u nacionainim standardima većine poznatih industfriskih zemalja nije obrađena podjednako iscrpno i jednoobrazno. Naprotiv, postoje znatne razlike između standarda pojedinih zemalja, koji obrađuju tu materiju. Za sada je ispitivanje zavarenih spojeva najiscrpnije obrađeno u švajcarskim standardima iz 1942 i 1944 god. koji obuhvataju, sistematski izloženo, kako ispitiva= nja razaranjem zavarenog spoja, tako i ispitivanja bez razaranja spoja. Dok se većina standarda drugih zemalja, izdatih ranije, ograničava uglavnom na ispitivanje spojeva zavarenih na sučeljak VV — ijjyh 5. šavom, predviđajući u tom cilju samo kidanje i savijanje probnih uzoraka, dotle švajcarski standardi obrađuju ispitivanje fih spojeva iscrpnije, a pored toga još ispitivanje spojeva, u kojima se primenjuje L — šav, u prvom redu krstastih spojeva i spojeva 5 preklopnom frakom. S obzirom na to, da je primena 1l, — šava vrlo česfa, određivanje pouzdanih metoda ispitivanja spojeva s L — šavom nije manje značajno od ispitivanja spojeva na sučeljak. Što to u standardima većine zemalja do sada nije učinjeno, svakako nije posledica manjeg značaja toga šava, ne50 Dre činjenice, da je utvrđivanje stvarne vrednosti spojeva sa TL, — šavom znaino nesigurnije, nego što je to slučaj kod spojeva na sučeljak. To se ogleda već u činjenici, da se u prvim predlozima standarda za ispitivanje spojeva sa I, — šavom, koji su izašli posle izdavanja švajcarskih standarda, a fo su nemački i holandski predlozi iz 1951 god., način određivanja čvrstoće šava razlikuje. od načina u Švajcarskom standardu, kao i međusobno, mada razlike u načinu vršenja probe nisu velike ili ih nema uopšte. Nesigurnost određivanja vrednosti L — šava proističe iz nesigurnosti određivanja stvarne veličine napona, koji nastaje u L — šavu prilikom probe kidanja. Svajcarski standard VSM 14052 iz 1944 god. predviđa ispitivanje dva tipična pretstavnika spojeva sa L — šavom: krstastog spoja, prema slici 1, i spoja s preklopnom irakom, prema slici 2. Svaki od ovih spojeva ispituje se opet u dve varijante: jednoj, u kojoj je šav naprezan na kidanje, što je slučaj Dprilikom kidanja uzoraka prema slikama 1 i 2, i druEoj, u kojoj je šav naprezan na smicanje. Ovde ćemo. rasmatrati samo slučaj kidanja spojeva, prema slikama 1 i 2, pošto izračunavanje naprezanja

STANDZARDIZACIJ/ Godina 1959

izvedenih .

prilikom proba smicanjem ne prefstavlja naročite teškoće.

U citiranom švajcarskom standardu predviđeno je, da se čvrstoća materijala šava — prefpostavlja se da će kidanje nastupiti u materijalu šava — izračunava iz obrasca:

OSAMA LARI OI 20) OMUNJM MI 200

2 · ab

U ovom obrascu P označava najveću silu prilikom kidanja probnog uzorka, a a i b dimenzije šava na najslabijem mestu, kako je naznačeno na slikama. Obrazac važi podjednako za spoj s preklopnom trakom, kao i za krstasti spoj. Dobijena čvrstoća nazvana je čvrstoćom istezanja (Zugfestigkeit).

Predlog nemačkog standarda DIN 50156 iz septembra 1951, predviđa za ispitivanje spojeva sa I, šavom jste onakve uzorke kao navedeni švajcarski standard; dakle, prema sl. 1 i 9. No, za razliku od švajcarskog standarda, nemački predlog standarda određuje, da se čvrstoća šava izračunava iz obrasca

Pp - PI OJO Bye kg/mm? 56600 6. · 2)

Strana 47— 56

Beograd, 17=5=7959 ea :