JUS standardizacija

iN |

415}

DK 389,6

Godina 1952

Juni

DK 330.233 (497.1) : 389.6

NOVI DRUŠTVENI ODNOSI U NAŠOJ ZEMLJI | STANDARDIZACIJA

(INICIJATIVA ZA DISKUSIJU)

Istoriski procesi koji se dešavaju u našoj zemlji, nemaju, dosad, još nigde svoj primer. Likvidacijom buržoazije kao vladajuće klase, kod nas je nastao prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu, period koji u sebi nosi elemente budućeg besklasnog društva. Taj je period započet na ruševinama kapitalističkog sistema, pa zbog toga, u početku svoga postojanja, on nosi elemente toga sistema, koji sve više nestaju razvitkom novog društva. Novo društvo ne odbacuje sve elemente ranijeg društvenog sistema, već od njega preuzima racionalno jezgro i obogaćuje ga novom sadržinom. Slobodno važenje zakona vrednosti u našem ekonomskom sistemu je sastavni deo. tog racionalnog jezgra, a upravo taj elemenat je jedam od bitno karakterističnih za naš movi sistem. Radničko samoupravljanje, stvaranje veća: proizvođača, decentralizacija vlasti i spajanje zakonodavne i upravne vlasti nadopunjuju taj sistem u jednu celinu, na sadašnjem stupnju razvitka društvenih odnosa u našoj zemlji. Naravno je, da slobodno važenje zakona vrednosti ne može kod nas uroditi-anarhijom, kao pri klasičnom kapitalističkom načinu PDroizvodnje. Osmovne proporcije društvenog plana daju slobodnom važenju zakona vrednosti onaj pravac, koji je najpodesniji za izgradnju novog društva i za stalno podizanje životnog standarda radnih ljudi, što je osnovni cilj čitavog našeg razvitka. s

Pored osnovnih proporcija društvenog plana, kao najvažnijeg regulatora, socijalistička država primenjuje niz instrumenata za regulisanje anarhije na tržištu pri slobodnom važenju zakona vrednosti. Kao jedan od takvih instrumenata služi i standardizacija (koja, pored te ekonomske, ima i tehnoloških funkcija). Zbog toga se, kako je iz diskusije vidljivo, projektom novog Ustavnog zakona predviđa zakonodavstvo o standardizaciji u isključivoj nadležnosti federacije, t.j. TUE organa cbjedinjene zakonodavne i upravne vlasti.

Pred donošenjem novog Ustavnog zakona, kao formalne potvrde jzvršenih društveno=političkih promena u našoj zemlji, postavljaju se, pored ostalih krupnih pitanja, i nova pitanja o mestu i radu organa - koji treba da organizuje izradu standarda, da vrši redakciju standarda nakon javne diskusije i da izdaje jugoslovenske standarde. Ovom pitanju prethodi niz načelnih pitanja,na koja ćemo se osvrnuti u sledećem.

Da li jugoslovenski standardi treba da budu obavezni ili fakultativni?

Rešavanje ovog pitanja je prvo Do redu važnosti. U vezi s tim pitanjem treba prethodno razraditi pitanja: šta su to standardi, zadatak standarda i kako nastaju jugoslovenski standardi,

STANDARDIZACIJA

' Godina 1959 | Br,G | Strana 59 - 7&

Postoje mnogobrojne definicije pojma „standard”, ali sve se one mogu svesti u odgovor, da su to uglavnom „jednoobrazna rešenja za tehnološka, i ona komercijalna i pravna pitanja, koja su neposredno povezana s njima, a koja se pitanja često postavljaju pri proizvodnji i prometu proizvodima”. Standardi treba da rešavaju ta pitanja na načine koji su opHtimalni, najprikladniji sa stanovišta svih faktora koji su ekonomski zainteresovani na tom standardu, t. J. proizvođača i potrošača.

Sami zadaci standarda su mnogobrojni, a među najvažnije spadaju: = :

— svođenje vrsta, dimenzija i kvaliteta na. što manji broj, čime se omogućuje masovna proizvodnja, olakšava izmenjljivost delova i postiže specijalizacija preduzeća — osnovni uslovi za racionalizaciju DrOizvodnje; — - ?

— prenošenje tehničkih i ekonomski najprikladnijih iskustava, na što veći broj proizvođača;

— davanje jednoobrazne, nedvosmislene definicije i jednoobrazne metode ispitivanja, čime se isključuje nesporazum pri prometu;

— obezbeđivanje krajnjem potrošaču proizvoda, sigurnog, određenog kvaliteta;

Ti se zadaci izvršavaju kroz razne stepene standardizacije, na Ppr.:

— opšti standardi: crteži, standardni jednoobrazne slovne oznake u tehnici i ft. d.;

— osnovni standardi: u mašinogradnji — navoji. sistem naleganja i toleracija itd.; u građevinarstvu — modularni sistem; kod tekstila — sistem numera= cije; u elektrotehnici — simboli u elektrotehnici, standardni naponi i t. d.;

— standardi materijala za reprodukciju, kojima

brojevi,

· se određuje niz tačno definisanih kvalitetnih osobina

ili dimenzija, ili oboje; u mefalurgiji — limovi, šipke, profili; u tekstilu — pređa, tkanine; u kožarstvu sirova koža, štavljena koža; u hemiji — kiseline, soli, itd.; :

' — standardi kojima se određuje izmenjljivost delova: određivanje priključnih dimenzija i vrste navoja, tačnost obrađe delova i t. d.;

— standardi kojima se određuju osnovni elementi ili neki detalji pogonskih i radnih mašina: parametri, učini, visine osovina, spoljnje dimenzije i t. d.;

— sfandardi kojima se određuju neke, ili sve, osobine proizvoda široke potrošnje: kvalitet obuće, dimenzije konfekcionirane odeće, sigurnost električnih aparata za široku potrošnju i Ht. d. :

Ranijim uredbama, a i poslednjom Uredbom ·o jugoslovenskim standardima, od aprila 1951 g., određena je obaveznost pridržavanja standarda, s time da

. Beograd, I-DI-1952