JUS standardizacija

60. : |

svi zainteresovani imaju pravo da učestvuju pri izradi standarda. pre njihove Kkonačne- redakcije. Pod uslovima administrativnog poslovanja, to je pravo učestvovanja bilo minimalno korišćeno. Standardi, koji bi bili donošeni pod takvim prilikama, preistavljali bi samo administrativne i ne uvek korisne ođredbe državne uprave. Posle stupanja ma ·snagu važnog ekonomskog faktora — privrednog automa-–

tizma, ispoljio se naglo pojačan interes za učestvVoO- ~

vanje pri izradi standarda. Ti su uslovi omogućili da se u aprilu ove godine moglo početi sa izdavanjem prvih jugoslovenskih standarda. Ovi standardi donose se na osnovi predloga standarda koji su rađeni još u toku 1950 i 1951 godine, dakle, kada su još važili sasasvim drugi uslovi i odnosi u našoj privredi. Zbog to-

ga se mnogi takvi predlozi standarda moraju detaljno.

izmeniti ili, eventualnb i sasvim odbaciti pri sadašnjoj završnoj redakciji standarda.

U vezi sa tendencijom oslobođavanja· od administrativnih zahvata u našoj privredi postavlja se pitanje: pretstavljaju li obavezni standardi privrednoadministrativne mere? Kod razrade pitanja o zadacima “standarda ukazano ie ma neke od najvažnijih zadataka i načina njihovog izvršavanja putem raznih stepena standardizacije. Ako se to pitanje tako sagleda, onda je očito da jedan deo zadataka koje treba da izvršavaju standardi, spade među mere kojim se u izvesnoj rmeri ograničava slobodno važenje zakona ponude i potražnje. To se odnosi naročito na standarde kojima se određuje niz jednoobraznih kvalitetnih osobina ili ·dimenzija malerijala za reprodukciju, na standarde kojima se određuju osnovni elementi ili neki detalji pogonskih i radnih mašina,ina standarde kojima se određuju kvaliteti i demenzije finalnih proizvoda široke potrošnje. T'e se osobine nedvosmisleno definišu standardima. ili se eventualno preširoki asortiman tih proizvoda svodi na optimalni broj različitih kvaliteta i dimenzija (odnosno kod mašina na najnužniji broj parametara, učina i 1. d.). Pošto se to SVOđenje vrši iz razloga racionalizacije. te se mere mogu opravdati i pri slobodnom važenju ekonomskih zakona

Ograničavanja sortimana kod finalnih proizvoda široke potrošnje moglo bi biti predmet za diskusiju. UuU cilju proširenja i proenalaženja novih sorftimana, standardizacija takvih proizvoda trebala bi da bude manje rigorozna. Međutim, od običnih građana — kupaca proizvoda široke potrošnje, ne može se tražiti da poznaju ili da imaju mogućnosti da stručno ispituju robu koju kupuju, onako, kao od privrednih organizacija — kupaca fakvih proizvoda. „U buržoaskom društvu vlada fictio juris (pravna fikcija), da se svaki čovek, kao kupac, enciklopediski razume u robama”. (Marks, Kapital 1, str. 5). Stoga bi tu, u interesu zaštite širokih potrošača, trebali da posluže standardi. Protiv onih koji se pri proizvodnji i prometu ne pridržavaju standarda trebalo bi, fakođe,:da budu primenjivane zakonske sankcije.

Da se ne bi ograničavala sloboda pri proširivanju sortimana (misli se i u pogledu kvaliteta), kod takvih standarda trebalo bi, samo u izvesnim slučajevima, da bude zaštićen samo naziv koji se definiše standardom i oznaka JUS. Pod udar sankcija spadali bi samo oni proizvođači i svi oni koji stavljaiu u promet proizvode pod nazivima koji su navedeni u standardu, ako ti proizvodi me odgovaraju uslovima koje propisuju odnosni standardi ili, pak, proizvodi koji su označeni oznakom JUS, a koji proizvodi u pogledu SO O IE osobina ne odgovaraju odnosnom stan-

ardu.

Opšti 1 osnovni standardi spadaju među već priznate običaje pri proizvodnji i prometu u nacional\nom, a neki od njih i u međunarodnom značaju. Kao takvi, oni su usvojeni gotovo kao zakonske konvencije u svima privredno naprednijim zemljama, a u nekima od njih su i formalno obavezni, ili su takve mere u toku primene. U našoj zemlji, gde se privreda razvija brzim tempom, oni mogu da doprinose pravilnom usmeravanju razvitka, pa bi bilo potrebno da njihova upotreba bude i nadalje obavezna,

STANDARDIZACIJA

Pitanje organizacije i metodologije.

U svima zemljama gde je standardizacija shvaćena kao važan faktor pri proizvodnji i razmeni, a to su sve privredno naprednije zemlje, sprovedeno je slično organizaciono i metodološko načelo. Predloge standarda izrađuju ekonomski zainteresovana preduzeća i ustanove, a jedan njihov specijalni, zajednički organ, organizuje sa svojim aparatom čitav taj Dosao. vrši redakciju svih standarda i njihovu međusobnu koordinaciju i donosi standarde u ime njih sviju. U nekim · zemljama takvi su standardi, doneseni·od zajedničke društvene organizacije, fakultativni, a u drugim zemljama neke od tih standarda ili, većinu njih, odgovarajući organ dražvne vlasti ozakonjuje kao pofpuno ili delimično obavezne. Izuzetak od toga čini Sovjetski savez, gde je čitav postupak izrade i donošenja standarda stvar državne uprave.

Metodologija rada n organizacija izrade i donošenja standarda je i kod nas doživljavala izmene Koje su išle uporedo sa razvitkom društvenih odnosa. Izrada i donošenje standarda bilo je u početku načeln5 zamišljeno kao posao državne uprave. Organizaciono bilo je postavljeno fako, da određeni organ državne uprave poverava izradu i redakciju predloga standarda svojim spoljnjim, honorarmim saradnicima. Predlozi standarda stavljani su na javnu diskusiju. Zbog administrativnog načina rukovođenja privredom i u vezi s time ekonomske nezainteresovanosti preduzeća i 1. d., primedbe su mogle da budu uglavnom samo formalne. Zbog tako neznatnih izmena u toku diskusije, određeni organ državne uprave (Koji je organizovao i izradu) konačno bi donosio standard,

_ gotovo neizmenjen u odnosu ma prvobitni predlog, iz-

rađen od honorarnih saradnika. U vezi sa izmenama u privrednom sistemu promenila se načelno i mefodologija izrade i donošenja standarda. Inicijativu za donošenje određenih standarda i predlose za njih podnose ekonomski · zainteresovani faktori. Takav predlog iznosi se na javnu diskusiju. Sada. kada inte= rese ekonomskih jedinica — preduzeća pokreće motor privrednog automaftizma, naravno je da ta diskusija postaje življa i konkretnija. Diskusijom nastaju standardi koji će se zaista približavati optimumu sa stanovišta svih zainteresovanih, proizvođača, potrošača i Lt. d. Tako iskristalizovane. standarde konačno uređuje i donosi organ državne uprave — Savezna komisija za standardizaciju pri Privrednom savetu Vlade FNRJ, koja je i organizator toga rada.

'wU cilju usklađivanja sa novim društvenim i političkim odnosima u našoj zemlji, novim zakonima Dpostavlja se princip, da je potrebno razlikovati izvršne organe državne uprave od njihove administracije. Projekat novog Ustavnog zakona predviđa da će izvršne poslove obavljati Prezidium skupštine preko svojih odbora, koji ne bi neposredno vršili nikakve poslove državne administracije. Za poslove državne administracije bili bi obrazovani posebni, samostalni organi državne administracije za privredu i druge oblasti. Prema tim formulacijama, administracija je skup službi tehnike. poslovanja i ljudi koji ukazuju stručnu, tehničku i drugu saradnju organima vlasti u vršenju njihovih funkcija. „Državni aparat koji se bavi pitanjima privrede treba da se iz ranijih „operativaca”, smelim koracima pretvara u visoko Kkvalifikovane ekonomiste — analitičare koji mogu narodnim odborima, narodnim skupštinama, pa i samim neposrednim proizvođačima pružati što kvalitetnije preglede međusobnih veza u privredi i predlagati dobro argumentovane i svestrano osvetljene mere društvenih planova” (Kidrič). -

Postavlja se pitanje, da li je pri takvim formulacijama jednom organu, koji u ime privrednih preduzeća treba da organizuje izradu standarda i da ih donosi, još uvek mesto u sastavu državne adminisiracije? Suština rada takvog organa sastoji se upravo u „operativi”: organizacija izrade, redakcija standarda i njihovo izdavanje. Tako standardi, ako su obavezni, pretstavljaju jednu vrstu zakonskih propisa, način nastajanja i kristalisanja standarda razlikuju se