JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

DK 621.882.082:389.6 (049.3)

O PRIMEDBAMA NA PREDLOGE STANDARDA ZA NAVOJE |

Težnja ovog članka je, da na jednom primeru ukaže, uglavnom, na sadržaj i konstruktivnost primedbi na standarde za navoje upućenih Saveznoj komisiji za standardizaciju, i da istovremeno izvuče pouke za budući rad i saradnju, kako bi učešće zainte= resovanih bilo što efikasnije. Pre nego što pređemo na analizu samih primedbi, smatramo za potrebno da iznesemo kratak istorijat izrade predloga, sastav i rad komisije, kao i da odgovorimo na pitanje: da li je bilo dovoljno vremena za dostavljanje primedbi i da li je učešće zainteresovanih privrednika moglo biti šire.

U drugoj polovini 1949 godine, shodno planu za rad na standardizaciji u 1950 godini, određeni su referenti — stručnjaci, kojima je poverena izrada predloga standarda, i to:

za pojmove, obeležavanja i metričke navoje —

Ing. Bogdan Kuzmanović,

za Vitvortov navoj — Ing. Milan ''rbojević, za specijalme navoje — Ing. Branko Kovač.

Docnije, kao koreferenti uključeni su u ovaj zadatak Ing. Aleksandar Hristić i Tehn. Vidan Nikolić.

Imajući u vidu važnost navoja u mašinogradnji i težnju za što širim učešćem stručnjaka, citirana komisija proširena je sledećim članovima:

Ing. Milorad Ristić, Ing. Dr. Tvo Hercigonja, Ing. Milan Cvetnić, Ing. Marjan lLavrenčić, Tehn. Sava Stevanović i Tehn. Viktor Mohorić.

Dužnost referenafa bila je da izrade predloge, a ostalih članova komisije, da stave svoje primedbe na te predloge. Sekretar komisije prenosio je te primedbe na referente, da bi oni preradili predloge Koristeći date primedbe. Posle toga, održan je sastanak komisije na kome su predlozi prefreseni i data im redakcija u kojoj su stavljeni na javnu diskusiju.

Ako uzmemo septembar 1949 godine kao vreme kada su referenfi primili zadatke, a april 1952 godine kao vreme izlaska definitivnih standarda, uočavamo da je rad na izradi standarda trajao dve godine i osam meseci, pa je Savezna komisija za standđardizaciju izdala za to vreme 27 standarda navoja. Iako standardi za navoje prestavljaju čisto teoretsku stvar, koja- se ne može upotrebiti sama za sebe, nego na drugom elementu-predmetu, ipak oni imaju široku i veliku primenu u mašinogradnji uopšte. Imajući u vidu OVO, kao i mali broj standarda (27), moglo bi se doći do zaključka da Su ovi standardi mogli biti izrađeni i izdati ranije. Međutim, jedan od razloga što je utrošeno ovoliko vremena, jeste, bezuslovno, sporo dostavljanje primedbi od strane ustanova i preduzeća. Predlozi standarda za navoje objavljeni su u časopisu „Standardizacija” broj G i 7/51, a rok za dostavljanje primedbi bio je 30 dana. Međutim, primedbe nisu dostavljene na vreme, već se na njih čekalo sve do januara 1952 godine. Znači, bilo je dovoljno vremena za blagovremeno dostiavljanje Drimedbi. Tako je poželjno, jer to privreda sve više zahteva, da što pre izađe iz štampe odgovarajući broj kvalitetnih standarda, mislimo da bi se i moglo preći preko gubljenja vremena, ali se niukom slučaju me može opravdati nedovoljno i površno učešće u davanju primedbi od strane ustanova i preduzeća.

Napred rekosmo, da navoji imaju široku primenu u mašinogradnji uopšte, a delimično i van nje. Pa ako s jedne strane uzmemo značaj i važnost navoja i s druge strane mnogobrojnost ustanova i preduzeća koja bi mogla dati svoju reč o navojima, dolazimo do ispravnog zaključka, da je učešće u davanju primedbi bilo vrlo slabo.

Primljene primedbe mogu se podeliti u nekoliko grupa. Neke su bile vrlo kratke-i tako izložene da se iz njih nije moglo videti šta se hoće. U drugima pak, izraženo je neslaganje sa predlozima ali nisu navedeni razlozi, a u nekim primedbama kritika se kretala oko tehnike izlaganja. U tom pogledu bilo je više opravda– nih zamerki. Ovo, pak, proizlazi iz toga, što je biro za standardizaciju težio da ove predloge što pre izloži javnoj diskusiji, pa su izvesni nedostaci svesno propušteni, s tim, da budu otklonjeni prilikom definitivne redakcije standarda. Manji je broj takvih učesnika koji daju konkretne primedbe i obrazloženja, i istovremeno predlažu, kako bi stvar trebalo pravilno postaviti. Neke ustanove, pak, umesto stavljanja primedbi, jednoštrano predlažu da se standardi u potpunosti prilagode načinu koji je u njihovoj internoj standardizaciji primenjen. Takve ustanove, kada po foj njihovoj želji nije moglo biti postupljeno, odbijale su da docnije daju makakve primedbe.

Međutim, svaka primedba daje mogućnost da se dublje prodre u problem koji se obrađuje.

Na navedene predloge standarda o navojima dostavili su svoje primedbe sledeći učesnici:

— Srpska akademija nauka — Mašinski institut, Beograd j

— „Rade Končar”— Tvornica električnih strojeva, Zagreb

— Generalna direkcija vazduhoplovne industrije, Beograd

— Mašinoprojekt, Beograd

— „Rog” Tovarna koles — Ljubljana Vič

— Generalna direkcija metalne i radio industrije NRS, Beograd

— Preduzeće „Prva Petoletka”, Trstenik

— Vojha pošta Broj 3070, Žarkovo i

— Centralna uprava vojne industrije, Beograd.

Kao što se vidi, broj učesnika je uopšte vrlo mali, a sem foga, većina učesnika je iz Srbije. Hrvatska i Slovenija, kao industriski razvijenije Republike, ni izbliza nisu dale ono što su mogle dati, tako da praktično nisu učestvovale u davanju primedbi. Ne želimo da ulazimo u razloge radi kojih nisu učestvovali, ali je ta pojava vrlo karakteristična. Iz Hrvatske dalo je svoje primedbe samo preduzeće „Rade Končar”, koje i inače redovno i vrlo konstruktivno učestvuje u diskusijama.

Od dostavljenih primedbi prihvaćene su, obrađene i uzete u obzir sve one, koje su bile dokumentovane jasnim i nedvosmislenim razlozima. Tako na primer, kod predloga. standarda broj 87-definicije i oznake pojmova za navoje — (sadašnji JUS M. B0.001) može se reći da su primedbe prihvaćene sa 100%. Isto važi i za predloge broj 88,89 i td. („Standardizacija” broj 6—7/1951). .

Naši današnji standardi slični su i baziraju i to: metrički navoji — na ISA preporukama i italijanskim normama, a Vitvortovi i svi ostali navoji — na ne= mačkim normama.

Imajući u vidu da naša industrija još nije dovoljno razvijena, da je bez velikih tradicija i da u ovoj oblasti nismo pronašli ništa novo, razumljivo je da se moramo osloniti na iskustva i materiju zamalja sa kojima smo ekonomski najviše povezani, kako danas, tako i u prošlosti. Potrebno je naglasiti, da je na jednoj od konferencija tretirano i pitanje novog profila metričkog navoja (vidi »Standardizacija« broj