JUS standardizacija
116
4
| STANDARDIZACIJA
Svi radovi na standardizaciji baziraju se na prin= cipu dobrovoljne i slobodne saradnje pretstavnika zainteresovanih organa. Svaki predlog po stvari standardizovanja ma čega, brižljivo se ispituje u Savetu za standarde, koji daje svoju eventualnu saglasnost Komitetu direktora da se osnuje tehnička komisija koja će obrađivati i rešiti odnosni predmet.
Mnogobrojni stručnjaci, naučnici, proizvođači i potrošači pozivaju se putem Izvršnog odbora da uđu u tehničke komisije. Strogo se vodi računa o tome, da pretstavništvo različitih interesa bude ujednačeno Đo svom broju stim, da svaki član-pretstavnik ima samo jedan glas. |
· Za sekretara tehničke komisije postavlja se obično jedan inženjer iz sastava personala Centralnog sekretarijata.
Rezultati radova: tehničkih komisija dele se međutehničko osoblje Sekretarijata u cilju dobijanja Kkritika i primedbi; zatim se predlog standarda podnosi Savetu za standarde na proučavanje i saglasnost. ai
Cim je jednom dobijena saglasnost, predlog se štampa i objavljuje u stručnoj štampi, uz poziv zainteresovanima da daju svoje primedbe. Posle izvesnog vremena, obično posle tri meseca, predlog: se ponovo ispituje u tehničkoj komisiji, uz obavezno uzima-– nje u obzir pristiglih primedbi, i donosi se kao definitivan standard. Gde je fo moguće, svaki standard treba da čini jednu celinu za sebe. Ovakav standard podnosi se dalje na odobrenje Savetu za standarde, a zatim se publikuje.
Standardi se štampaju u formi listova ili knjižica, na standardizovanom formatu. Pojedine ustanove i
DK 887.6 (100)
organizacije štampaju svoje standarde na. specijalnom
formatu. Ali pošto Komitet direktora smatra saradnju
kao jedan od svojih osnovnih principa, nastoji se da se postigne uska saradnja fih tela, time, što ona daju svoje standarde na procenu i objavljivanje Holandskoj organizaciji HENN. : .
Članovi Komiteta direktora, članovi njihovih organa i tehničkih komisija ne dobijaju nikakvu nagradu iz sredstava Ustanove za svoje učešće u radovima na standardizaciji. Sadašnji broj komisija za standarde iznosi oko 200, sa 1.600 članova. Ove su komisije održale oko 550 sastanaka samo u 1951 godini.
Predlozi standarda, kao i definitivni standardi, štampaju se i publikuju putem jednog izdavačkog pre= duzeća, koje je u ugovornom odnosu sa Komitetom direktora i koje ima izvestan procenat od prodaje standarda. Sva autorska prava pripadaju Komitetu direktora, dok se cene standardima određuju sporazumno između Komiteta i izdavača.
Pridržavanje uslova standarda i njihova primena nisu obavezni, ali se mogu proglasiti obaveznim ukoliko se usvoje od strane državnih organa.
Proizvođači, čiji su proizvodi prilagođeni zahtevima standarda, mogu na svoje proizvode stavljati specijalni znak NENORM (Nederland Norm), uz plaćanje izvesne kontiribucije organizaciji HCNN.
wu 1951 godini prodato je 140.000 definitivnih standarda i 44. 000 predloga. Do januara 1952 godine objavljeno je oko 1.100. definitivnih i 350 predloga standarda. (Izvod iz dokumenata ISO)
MEĐUNARODNA STANDARDIZACIJA
Pregled važnijih dokumenata primljenih od Medunarodne organizacije za, standardizaciju (SO) i Međunarodne eclektrotehničke komisije (IEC)
ISO/TC 1 _Navoji. Detaljni izveštaj sa sastanka Komisije na godišnjem zasedanju ISO u New=
; York-u, juna 1952 g. ISO/TC 5 Cevi i spojnice. Švedski komentari Brodlo"
ga za unifikaciju spoljnih prečnika kod cevi.
ISO/TC 20 Vazduhoplovstvo. Predlog za unifikaciju napona kod avionskih električnih sistema.
ISO/TC 22 Poljoprivredni traktori. Novi predlozi se-
č
sije u Parizu, oktobra 1952 g.
ISO/TC 27 Ugalj. Prvi predlog za određivanje totalne vlage u uglju, metodom sušenja na vazduhu na 105—110"C. Prihvatanje belgiskog metoda za određivanje tačke topljenja pepela od uglja. Određivanje topljivosti
ISO/TC 28 Petrolejski proizpodi. Izveštaji sa sastanka Komisije u New=VYork-u, juna 1955 g.
ISO/TC' 29: Sitan, alat. Prvi predprojekt ISO rečnika
VT 3 »Ručne testere za drvo«.
ISO/TC 36 Kinematografija. Referat francuske delegacije na sastanku Komisije u junu 1955 god.: »Međunarodna standardizacija na polju kinematografije«.
ISO/T'C 37 Terminologija. Dokumentacija za prvi sastanak Komisije. Referat o koncentraciji
- međunarodnog rada na terminologiji.
ISO/TC 46 Dokumentacija. Primedbe na izašle pred-
- loge o izdavanju povremenih publikacıija.
ISO/TC 77 Proizvodi od azbesta cememta. Opseg i predlog programa rada Komisije: Opterećenja za azbestne cevi, -
TECG 2 Rotirajuće mašine. Potkomitet DA :turboalternatori. Belgiske primedbe na predlog preporuka za ustanovljenje preferencijalnih normi za ftrofazne fturbo-alternatore od 3000 obrta/min., 50 perioda.
kretarijata za pripremu sastanka Komi-
ugljenog pepela.
· IBC/TC 33 Učinski kondenzatori.
IEC/TC 3 Grafički simboli. Revidirani predlog dnevnog reda sastanka Komisije na zasedanju u Scheveningenu.
Odgovori nacionalnih komiteta na upitnik o simbolima, od aprila 1952 s.
7BG/TC 5 Parne turbine. Grupa 5A: turbo=alternatori. Britanski predlozi za objavljivanje standarda za turbine i generatore.
IE/TC 12 Radiokomunikacije. Zapisnik sa sastanka
potkomisija 1 i 2 u Montreux-u, novembra 1951 g. Potkomisija 3: komponente. Prvi predlog TEC propisa za čvrste ugljene otpornike. Francuske primedbe na propise o papirnim kondenzatorima. e Potkomisija 4:cevi. Britanski predlozi za minijaturne cevi, držače i podnožja.
IEC/TC 15 Izolacioni materijal. Priprema materijala za ispitivanje.
_ Uobičajeni evropski i američki metodi. Predlog dnevnog reda sastanka komisije u Scheveningenu.
IKC/TC 17 Prekidači. Predlog dnevnog reda sastanka Komisije, 5—9 septembra 1952 u Scheveningenu. IRC/TC 22 Električni aparati. Predlog pravila za jonične konvertore.
IRC/TC 23 RFlektričmi mpribor. Predlozi Pllektri otehničkog komiteta.
IRC/TC 28 Izolacija. Britanski, norveški i holandski komentari na preporuke za Kkoordinaciju izolacije u izloženim prostorijama, kod naizmenične struje mreže visokog napona.
Izveštaj, o glasanju za prihvatanje predloga propisa za kondenzatore — I deo.
IRBC/TC 35 Baterije. Određivanje kontrole i ispitivanja baterija u mangan-dioksidu. 'Uporedne fablice predloga i propisa različitih zemalja sa specifičnim vrednostima.
švajcarskog