JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

nje ekonomsko-komercijalnih i tehničkih pitanja, prilikom proveravanja uslova koje su postavile zainteresovane strane.

"Uz saradnju stručnjaka, odgovornih po ovim PDpitanjima, zatim prestavnika organa za zaštitu narodnog zdravlja i Trgovinske komore, podneti predlozi za prerađevine i poluprerađevine od voća razmatrani su ponovo, obzirom da na iste nisu primljeni nikakvi zahtevi za izmenu ili dopunu. Prilikom analize starih predloga standarda uočeni su izvesni nedostaci i DrOpusti, pa su poslednjom redakcijom isti otklonjeni, način izlaganja je prestilizovan i umete su odgovarajuće dopune. Obzirom na činjenicu, da je ova materija u inostranim standardima veoma slabo obrađena, sve odredbe ovih jugoslovenskih standarda su, gOtoOVO u celosti, izvorne. ri

Ova grupa jugoslovenskih standarda obuhvata_ osam standarda za prerađevine i poluprerađevine od voća, i to:

JUS E.H0.001 Poluprerađevine od, voća — Zajednički propisi za voćnu pulpu, voćnu kašu (srž, mark), sirovi voćni sok i sukus. Definicija, proveravanje kvaliteta, način p3akovanja, oznake, smeštanje i čuvanje.

JUS E.H1.005 Poluprerađevine od voća Pulpa.

Opses, definicija. klasifikacija, tehnički

propisi, sirovine, konzervisanje i oznake.

Poluprerađevine od voća — Voćna kaša

(srž, mark). Sve odredbe kao kod pulpe.

Poluprerađevine od voća — Sirovi voćni

sok i sukus. Sve odredbe kao kod pulpe.

Prerađevine od voća — Voćni sokovi

(Voćni sok, zgusnufi voćni sok i sirup).

Opseg, definicije, tehnički propisi, Siro-

vine, konzervisanje, proveravanje kva-

liteta, način pakovanja i oznake.

JUS F.H1.010

JUS E.H1.015

JUS F.H2.005

JUS E.H3.005 Prerađevine od voća — Džem. Sve odredbe kao kod voćnih sokova. JUS E.H3.010 Prerađevine od voća — Kompot. Sve

odredbe kao kod voćnih sokova.

POVODOM

Krajem oktobra ft. g. Savezna komisija za standardizaciju izdala je grupu standarda o nmavrtkama.

Referent za ovu grupu standarda bio je ins. Otokar Lisi, a članovi komisije sledeći stručnjaci: Ing. Branko" Kovač, Ig. Milan Cvetfnić, tehničari Sava Stefanović, Viktor Mohorić, Vladimir Vojinović i Vidan Nikolić.

Metod izrade, kako predloga, tako i definitivnih standarda, odgovarao je radu ostalih komisija (vidi bilten »Standardizacija« br. 7/5%2 o navojima, i br. 8/55% o vijcima). Rad na izradi ovih predloga počeo je krajem 1949 godine.

Primedbe na ove predloge dostavilo je preduzeće »Rade Končar« i Jugoslovenske železnice.

Imajući u vidu široku primenu navrtki u privredi, očigledno je da je broj diskutanata bio vrlo msli. I ovde, kao i kod vijaka, od proizvođača vijčane robe nije učestvovalo nijedno preduzeće, mada su putem našeg biltena pozivani na javnu diskusiju i dostavljanje primedaba i potrošači i proizvođači. To je čČinjeno sa namerom da se otkloni mogućnost prigovora, da se izrada standarda vrši jednostrano, tj. bez učešća zainteresovanih privrednika, i drugo, da bi se blagovremeno izbegla eventualna meslaganja u pogledu sadržaja samih standarda. Obzirom na fu meru, sve eventualne naknadne primedbe, ukoliko stignu posle izlaska standarda iz štampe, mogu biti uzete u razmatranje tek prilikom redakcije drugog izdanja ovih standarda. :

wu ovom konkretnom slučaju, i sama primedba ·preduzeća »Rade Končar« nedovoljna je, jer u celosti glasi: »Prijedlog broj 275 i 1. d. i 294. Sa ovim prijedlozima se slažemo u pogledu veličina i tablica,

133

JUS B.H3.015 Prerađevine od voća — Marmelada. Sve odredbe kao kod voćnih sokova.

'wU standardima nije tretirano pitanje metoda ispitivarija prerađevina i poluprerađevina od voća zato, što će metode ispitivanja za ove proizvode biti predmet posebnih jugoslovenskih standarda, usled obi- . mnosti same. materije o kojoj je reč. Ali, u svakom napred citiranom jugoslovenskom standardu posebno je rečeno, da se ispitivanje prerađevina i poluprerađevina od voća, do donošenja posebnih jugoslovenskih standarda za metode ispitivanja, vrši po postojećim poznatim mefodama za ispitivanje DOOM artikala, primenjenim u praksi.

Prema napred izloženocm, smatramo da će se donošenjem OVE DYVe grupe jugoslovenskih standarda za gotove proizvode i poluproizvode od voća ispuniti jedna praznina u ovoj važnoj oblasti narodne Dprivrede, a utoliko pre, ukoliko primena ovih jugoslovenskih standarda bude shvaćena kao obostran interes i proizvođača i potrošača.

Jednovremeno, sa ovom grupom jugoslovenskih standarda, publikovana su još dva standarda za prehranbene artikle i to: JUS MEK.C3.001 Mleko i JUS MEB.K4.001 Maslac (buter). Oba ova jugoslovenska standarda odnose se na kravlje mleko i kravlji maslac, za kojima se na našem organizovanom fržištu oseća trajna potreba. Ovi standardi sadrže sve elemente koji karakterišu standard kao takav (opseg, definiciju, klasifikaciju, sirovine, tehničke propise, proveravanje kvaliteta, način pakovanja i isporuke, oznake, smeštanje i čuvanje), i koji će omogućiti racionalno poslovanje, na bazi standardnog kvaliteta proizvoda. Jugoslovenski standard za mleko tretira za sada iri vrste kravljeg mleka — sirovo (prirodno) mleko, pasterizovano mleko i mleko za decu.

U fazi definitivnog redigovanja teksta nalaze se još dva jugoslovenska standarda za proizvode prerade mleka — za sir i maslo (topljeni maslac), koji će biti publikovani u najskorije vreme.

Ing. M. M.

IZDAVANJA STANDARDA O NAVRTKAMA

osim za terminologiju«. Drugovi iz navedenog preduzeća nisu se izjasnili, koje termine smatraju ispravnim u ovom slučaju, jer bi na taj način u mnogom olakšali i sam rad na utvrđivanju tih termina. Dosadašnje iskustvo pokazuje, da su majveća razmimoilaženja nastajala baš po pitanju terminologije, pa je utoliko bilo celishodnije da se suprotan stav izrazi jasno i konkretno.

Što se, pak, tiče primedbi Jugoslovenskih železnica, one su dostavljene u vidu izbornih standarda za tipove i veličine koje se upotrebljavaju na železnicama, Tj. dostavljen je pregled navrtki koje su potrebne Žželeznicama. Kod izrade definitivnih standarda navrfiki stoprocenino su uzeti u obzir zahtevi Železnice kod navrtki sm metričkim navojem, 'a PDpitanje navrtki sa Vitvortovim mavojem zasad nije uzeto u postupak, što ne znači da se ono neće naknadno obrađivati. Razumljivo, to će doći u obzir tek tada, kada se prouče mogućnosti, koje se Vitvortove navrtke mogu zameniti sa metričkim. OU ovu grupu takođe nisu uvedene i holender navrtke, jer su uključene u grupu cevnih spojki sa kojima će biti zajedno izdate.

Od objavljenih predloga u časopisu »Standardizacija« br. 10/51 nije izdat predlog br. 281 radi toga, što se upoređenjem sn šestostranim mavrtkama došlo do saznanja da je suvišan, tj. da može biti zamenjen nekom drugom mnavrtkom. Ovo ne znači da je taj predlog: konačno odbačen, jer, ukoliko se bude javio neko od interesenata sna opravdanim i sa tehničke strane obrazloženim zahtevima, on će biti uzet u postupak i izpadiće se odgovarajući definilivni standad. -