JUS standardizacija

146 U a a a e U U RU S, 20

tkanine od mešavine ovih vlakana i drugih vlakana. Propisana su 24 fipa tkanina za žensku odeću, 16 raznih tipova za potrebe muškaraca i dečaka, i 11 tipova tkanina za kućne potrebe.

Prilikom objavljivanja ovih standarda, tehnički direktor Američke komisije za standardizaciju izjavio je: »Uvođenjem ovih standarda osigurava se poverenje potrošača. Oni sada znaju da će se proizvodi

obuhvaćeni ovim standardima prodavati na solidnoj

tehničkoj osnovi, jer će u kupovne ugovore moći da unesu klauzulu, da roba modra da odgovara ovim standardima. Prodavci u radnjama imaće pri ruci standarde, tako da će moći da daju svojim mušterijama sva obaveštenja o robi na koju se odnose ovi standardi«. Standarde je izradio pofikomitet ASA, određen od strane Nacionalnog udruženja defaljista za promet suvom robom. Izdavački Komitet radi sada na definitivnoj redakciji i pripremi za štampu. Očekuje se da će gotovi standardi biti pušteni u promet ove jeseni.

Svaki standard propisuje stepen postojanosti na pranje i hemisko čišćenje (suvo čišćenje), i određuje metode utvrđivanja propisanog stepena postojanosti.

Propisan je stepen skupljanja tkanina posle pra= nja, pa on može da iznosi najViše 2,57%. Propisani su stepeni postojanosti boja na pranje, hemisko čišćenje, znoj, glačanje, svetlost i atmosferski utijac. Za kostime za kupanje propisana je postojanost boje prema slatkim i slanim vodama. Postavljena je baza za određivanje dozvoljenog stepena gužvanja tkanina 1 date su metode ispitivanja fkanina na zapaljivost.

Svaki od ovih standarda obuhvata i propise za jačinu tkanina. Dok je za lake tkanine za ženske haljimne predviđena jačina od svega nekoliko kilograma, za tkanine namenjene sportskim. uniformama Dropisana je jačina od preko 50 Rg.

Radi kontrole propisanih kvaliteta tkanina, propisana je 31 metoda ispitivanja. Ove metode ispitivanja uzete su iz raznih izvora — Američkog društva za ispitivanje materijala (ASTM), Komercijalnog Standarda, Američkog društva tekstilnih hemičara i farbara (AATCC), i iz metoda ispitivanja koje su usvojili pojedini koncerni. Ova Doslednja kategorija obuhvata Monsanto metode za ispitivanje tkanina na gužvanje, metode Američkog: društva za viskozu o ispitivanju postojanosti sredstava za doradu (oplemenjavanje) tkanina, prilikom hemiskog čišćenja i vlažnog pranja i mefode U.S. Društva za ispitivanje distorcije pređe u ikanim tkaninama.

Prema definiciii u ovim standardima, termin rajon i acetat odnose se na sva vlakna dobivena na bazi celuloze, bez obzira na tehnološki proces proizvodnje. Termini, rajon i acetat tkanine i tkanine od meša-

STANDARDIZACIJA.

vina, odnose se na fkanine koje sadrže više od 50% viskoznih i acetatnih vlakana. Dopuna do 100% može: da sadrži najlon, pamuk, vunu, ili makoja od novih. vlakana koja se upotrebljavaju u tekstilnoj industriji.

Nacionalno udruženje detaljista za promet suvom robom, koje je predložilo izradu ovih standarda.. naglašava da potrošače više interesuje kako će se tkanina pokazati u nošenju, nego, od koje je vrste vlakana tkanina izrađena. Ovaj princip, pogodnost tkanina za predviđenu namenu, služio je kao osnova za izradu ovih standarda.

Pre no što se saglasila sa prihvatanjem ovih standarda, Američka komisija za standardizaciju: (ASA) imala je da reši problem njihovog opšteg nacionalnog prihvatanja. Tokom izrade predloga ovih. standarda u potkomitetu, sve proizvođačke grupe imale su stav posmatrača, navodeći da još nisu dovoljno zainteresovane takvim standardima. „Prema. proceduri ASA, sve grupe imaju pravo učestovanja, s tim da stepen (obim) učestvovanja odrede same. ASA je ovlastila specijalan komitet, da po ovom Dpitanju prouči stav proizvođača, pa je prilikom prihvatanja ovih standarda odista imala u vidu položaj proizvođača.

ASA Komitet LO? izradio je i potvrdio predlog za informafivno obeležavanje i izdavanje cerfifikata za tkanine od viskoznih i acetafnih vlakana i meša= vina. Mada se ovaj predlog ne može da smatra kao Američki Standard, on fireba da posluži kao. vođa svakoj organizaciji koja želi da uvede etiketiranje.

Prema predlogu o etiketiranju, svaka tkanina ili stvar izrađena od fe fkanine, treba da dobije etiketu sa upustvom kako treba da se pere ili čisti.

Oznaka »može se prati« znači, dna se f{kanina ili konfekcionisani komad može da pere kod kuće ili u perionici dobrim sapunom ili nekim drugim sredstvom. za pranje, u vodi koja ima temperaturu ispod 70%.

Oznaka »pere se ma femperaturi koju može da izdrži ruka” znači, da se tkanina može da pere rukom ili mašinom za pranje kod kuće ili u perionici, u sapunici načinjenoj od blagog sapuna (neutralnog). koja ima temperaturu ispod 40"C.

Oznaka »čisti se hemiski« znači, da se materijal ne može da pere, nego se mora da čisti samo hemiskim načinom. :

ASA Komitet za tkanine od celuloznih vlakana izjavljuje, da uspeh ovakvog etiketiranja zavisi od integriteta, objektivnosti i načina rada onih koji iz=daju cerfifikate.

Komitet koji je zadužen da izradi predlo» o ehtiketiranju i izdavanju certifikata, obrazovao je polkomitet, sa zadatkom da ove standarde uvede u industriju, trgovinu i kod potrošača.

===Z-ocZ4La II IS NI KC ZO RI L arIMA .EUR Štampanje završeno 28 novembra 1952

za aa ra ar II a ro ra er num ur ru Im ar ri Cr repu uz up ur uuu uu rimu uuu uuu nr —

Izdavač: Savezna komisija za stanđardđizaciju, Beograd, Admirala Geprata br. 16, tel. br. 25-518. — Odgovorni urednik: Ing. Slavoljub Vitorović — Nakladnik: Pređuzeće za mikrofil mski servis i izdavačku delatnost, SUZUP-a, Beogrda, Admirala

Geprata br, 16, tel. br. 27-661 lok. br. 149. Cena pojedinom primerku din. 25. Godišnja

pretplata din. 240. Štampa:

Jugoštampa Beograd. Pretplatu slati na tek. račun br. 1031-900913 neposredno na gore naznačenu adresu nakladnika.