JUS standardizacija

POJAS

STANDAHJ ŽŽ

DK 389, 6

LIJA

dO

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

Godina 1952

DK 389.6 (100) : 061.93 ISO

Novembar

Broj 11

ZASEDANJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU (NEW YORK-JUNI 1952)

g. održano je u Nju Jorku druso zasedanje Glavne skupštine Međunarodne organizacije 25 standardizaciju (iSO). koje se ponavlja svake treće godine. Na zasedanju su bile zastupljene 33 zemlje —

CJ Ji 0

članice organizacije, a ulosu domaćina vršile su SAD.

Opširna problematika sa područja usklađivanja rada na standardizaciji tretirana je u petnaest komiteta i potkomifteta.

Obzirom na međunarodne preporuke koje su tom prilikom rasmatrane, kao i obzirom na značaj međunarodne saradnje sa područja standardizacije uopšte, donosimo sažete izveštaje rada pojedinih komiteta, prenete iz objavljenih dokumenata o skupštiti ISO.

Rad tehničkog Komiteta broj Il — za navoje

Sekretarijat komiteta drži standardizaciju.

Na zasedanju komiteta razmatrani su novi stsmdardi za navoje vrlo malih dimenzija, za časovnike, optičke naprave i precizne inst:umentfte, kao i navoje većih dimenzija, za mašine.

Komitet je razmotrio, zatim, pitanje osnovnih profila, niza prečnika i odnose prečnika prema koraku za navoje, prečnika od 0,% do 0,5 milimetara.

Komitet preporučuje da se ISO osnovni profil. koji je usvojen (na zasedanju 1949 godine u Parizu) za navoje sa korakom od 1 milimefra ili više, treba takođe da upotrebljava za navoje sa manjim korakom, od 0,075 do 0,8 mm (za prečnika od 0,2 do 5 mm). Međutim, SAD i Vel. Britanija su se od toga uzdvžali, dok se ne izvrši daljnje istraživanje ISO osnovnog profila, primenjenog na prečnike od 0,235 do 0,9 milimetara. Mada delegati SSSR-a pretpostavljaju profile navoja koji je usvojen u Zirihu 1939 godine, ipak su dali pristanak za ISO osnovni profil, uz uslov, da on bude usvojen kao deo svetskog standarda za navoJj, prečnike, korake i profile.

Za prećnike od 0.25 do zaključno 0,9 mm, preporučen je jedan jedini niz navoja, sa odnosom prečnika prema koraku, sličan nizu navoja NMS (švajcarske časovničarske industrije) i nizu navoja BA (britanske asocijacije). Za ovaj opseg preporučen je primarni niz od 7 prečnika i sekundarni niz od 4 prečnika.

Osim toga, preporučen je jedan dodatni primarni niz od 8 prečnika, i jedan sekundarni niz od 6 prečnika, za opseg od 1 do 5 milimetara. Ukupni opseg prečnika od 0,55 do 5 milimefara sastoji se prema tome, od primarnog niza od 15 i od sekundarnog niza

Svedska komisija za

od 10 prečnika, što će znatno smanjiti razne veličine ·

vijaka, uključivši i vrlo male vijke koje sada Upotrebljavaju proizvođači časovnika i preciznih instrumenata. Preporučeni nizovi prečnika su (u mm):

Proći će još neko vreme dok ISC komitet ne prihvati uopšte ove veličine. Britanska industrija nastaviće, za to vreme, da upotrebljava svoje BA navoje umesto predloženih dimenzija za prečnike iznad 1,4 mm. Isto tako, delegati SAD-a izjavili su da je potreban divugi niz navoja, sa većim korakom, od oko 3 do ispoa 6 milimetara. Naglašeno je da su američkoj imdustriji potrebmi ovi grublji koraci, i to za navoje u mekom metalu i plastičnim masama, kao i za brzu montažu. Radna grupa komiteta izneće odnosne predlose na razmatranje.

Komitet je prihvatio jednoglasno preporuke za korake za sve prečnike (primarne i sekumdarne) od 0,4 mm (korak 0,1 mm) do 5 mm (icorak 0.8 mm). Većina je prihvatila preporuku da se za tri nmajmanja prečnika (0,25, 0,90 i 0,35 mm) uzmu koraci od 0,075, 0,080 i 0,90 mm. Međutim, SAD i Vel. Britanija odvojile su mišljenje za ova tri koraka.

ISO komitet za navoje, odlučio je takođe, da izradi tolerancije za svoje standardizovane mavoje.

Na kraju zasedanja ove komisije, njen je pretsednik izjavio, da je učinjen prvi korak ka svetskoj unifikaciji navoja i da će uskoro biti donet standarda za male vijke, od 0,25 do 1 milimetra.

Rad tehmičkoz komiteta broj 3 — za granična merila ı tolerancije Prethodni rad potkomiteta br. 1 Na sastanku tehničkog komiteta broj 3 (1949 god.

u Parizu) zadužen je potkomitet broj 1 da prouči, da li je potrebno izvršiti reviziju, dopunu ili proširenje ISA sistema tolerancija, spojeva i merenja tolerancija. Ovaj sistem, kako je poznato, usvojila je još pre Drugog svetskog rata Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISA).

ISA sistem obuhvata prečnike od 1 do 500 milimetara. Međutim, poslednjih godina pojavila se u industriji časovnika i drugim granama industrije preciznih proizvoda, koje proizvode sitne i precizne delove, potreba za prečnike ispod 1 milimetra. Isto tako se i u srednjoj i teškoj industriji pojavio interes za podatke za prečnike iznad 500 milimetra. Najzad, pojavilo se pitanje da li je potrebno 16 stepenova tačnosti, koje predviđa ISA sistem i koji se odnose na osnovne ftoleranciske zone (IF 1 do IT 16), dopuniti još i finijim stepenovima.

Posle svestrane diskusije, potkomitet je (na sastanku u Nju Jorku) usvojio tabelu osnovnih tolerancija za prečnike do 500 mm u dva nova stepena, IT 01 i IT O, koji su finiji nego IT 1. Predložena tabela takođe sadrži osnovne tolerancije za stepenove IT 1 do IT 4, koje delimično revidirane, da bi se dobilo pravilniji niz vrednosti za stepenove krupnije od IT'4.

Radna grupa za metrologiju bila je zadužena da prouči standardizaciju tolerancija za etalone sa završnom površinom.

Iscrpne diskusije po pitanju odnosa tolerancija kontrolnih merila prema tolerancijama· predmeta koji

0,25 0,5 0,8 1,6 3,0

0,3 (0,55) 1,0 (1,8) (3,5)

(0,35) 0,6 A (1751) 2.0 4,0

0,4 (0,7) 9, 7(279)) (4,5) ,

(0,45) 0,8 (1,4) 2,5 5,0 STANDARDIZACIJA Goding 1952 | Br.

77

Sfrana 155—7346 Beograd, 1-X7-1952.