JUS standardizacija

Dakle, prosečni godišnji etat opada sve do 1971 godine. Posle 1971 godine etat će početi da raste kao posledica predviđenih mera iz sektora obnove, gajenja, zaštite i otvaranja šuma. Tada će nastupiti nov periodđ delovanja razvitka šumske privrede koji će se karakterisati:

1) po smanjenju potrošnje sirovog drveta (neposredna potrošnja) uopšte, a naročito ogrevnog drveta i

2) po porastu potrošnje drveta u industriskoj preradi, a naročito hemiskoj.

2) Potrošnja drveta po 1 stanovnik» u m?)

Potrošnja po jednom

Zemlja stanovniku Odnos—0" Ukupng Ograv |Tehničk.| Ogrev |Tehnišk._ Svetski prosek 0,61 0,26 0,935 | 48 57 Evropa 081 0,42 0,89 | 52 48 Švedska a.5dU| 1.82 76 | 51 | 249 Norveška 1,84 0,80 1LS4 | 16. 84 Švajcarska L10| 0,8 | O0,2| 35 | 65 Nemačka 0,79 0,89 0,40 | .49 51 Francuska 0,79 0,839 0,40| 49 51 Austrija 0,68 0,24 0,44 | 36 64 Grčka 0,54 | - (Q,47 0,07 | 87 18 Ital.ja -0,9 | 0,4 | 0,5)/| 60 40 Turska | 02 | O,W | od3| so | 4 Jr avija 06| 07% „| ()5.| (7 | 29 TEO IME; 180 | 082 | 0,48 08 | 37 Iz napred navedenih podataka vidi se da maša zemlja u ukupnoj potrošnji, a naročito u potrošnji ogrevnog drveta, dolazi odmah iza skandinavskih ze-

malja, da je u pogledu utrošenog tehničkog drveta prema ogrevnom drvetu pretposlednja u Evropi, da je posleratna potrošnja veća od predratne i, da se odnos potrošnje i tehničkog drveta prema ogrevnom drvetu popravio u posleratnom periodu. Naročito su karakteristični podaci o utrošenim količinama ogrevnog drveta u zemljama sa sličnim klimatskim prilikama (Švajcarska, Francuska, Nemačka, Austrija) i u našoj zemlji. Mala potrošnja ogrevnog drveta u nekim navedenim zemljama rezultat je visoke potrošnje uglja, plina i električne energije. Naprimer, ·'dok je kod nas odnos drveta i uglja kao ogrevnog materijala izmosio u 1951 godini oko 10:1, a ranijih godina i mnogo više, dotle je u ovim zemljama 1 :1 već davno premašen u korist uglja. Kod nekih zemalja potrošnja ogrevnog drveta je neznatna, kao što je naprimer kod Engleske 0.02 mš po 1 stanovniku.

3) Struktura izvoza,

e I——–—z | pre rata | posle rata |

Proizvodi eksploatacije šuma

290 26/6 Rezana građa 68%, [019 Finalni proizvodi 8%/6 89/0

aaa KG R= <<======——e Iz gornjeg se vidi da je rezana građa osnovna stavka našeg ižvoza i da čini 2/3 od ukupnog izvoza drveta. Prema napred navedenim podacima, a obzirom ha postojeći šumski fond, vidljivo je koliko treba po-

STANDARDIZACIJA

kloniti pažnje pri donošenju standarda za obrađemo

i neobrađeno drvo, a naročito pri izradi predloga i · donošenju standarda za rezanu građu od mekog i tVT-

dog drveta, koja sačinjava 2/3 izvoza. Osim izvoza velike su potrebe na rezanoj građi i za domaću potrošnju. Domaće potrebe mogu se po-

“deliti prema nameni na:

a) građu za stolariju i pokućstvo,

b) građu za građevinarstvo i to: za konstrukcije, mostove i krovove, mosnice, barake, skele itd.,

c) građu za oplatu pri betonskim i zemljanim radovima, |

d) radioničku građu za pofrebe željezničkih radionica, a:

e) građu za brodogradnju,

f) građu za industriju poljoprivrednih mašina i

g) građu za avionsku industriju. d

Pri donošenju standarda potrebno je da se naročito obrati pažnja na usklađivanje kako izvozne građe, tako i građe za unutrašnju potrošnju, obzirom na navedene namene, a sve u cilju što boljeg iskovrišćenja mase, dobivanja što Kkvalitetnijes odnosa rezane građe, a samim tim i postizanja što Vvećes finansiskog efekta. -

Savezna komisija za standardizaciju je odmah u početku svoga rada, još aprila 1947 godine, donela

standarde za obrađeno i neobrađeno drvo J.S. 1001 i -

1002, za meku (četinarsku) rezanu građu i to. za jelu i smrču J.S. 1003 i za borovu rezanu građu J.S. 1004. Otada, izuzev navedenih predloga za obrađeno i nmeobrađeno drvo, ništa više nije urađeno na standardizaciji drveta, iako je u 1951 godini bilo pokrenuto pitanje donošenja standarda za rezanu građu od mekog i tvrdog drveta, što je, iz subjektivnih razloga, ostalo dosad nerešeno. ı

Donešeni standardi za rezanu četinarsku srađu J.S. 1003 i 1004 uglavnom su u početku služili za domaću potrošnju, jer se za izvoz nisu mogli upotrebiti, a pogotovu ne za građu iz svih krajeva naše zemlje.

U nedostatku novog standarda, koji bi se mogao primeniti i na izvoz, a naročito na Kvalitet »ftombante«, pribeslo se konferisanju stručnjaka, kako pretstavnika proizvodnje, tako i frgovine, sa ciljem da se dogovorno utvrdi načim sortirania do donošenja novoga standarda. Međutim, doneti zaključci o sortiranju nisu sprovođeni iz razloga što se menjala sifuacija na tržištu i što su prilike u poiedinim produkcionim područjima takve da je teško bilo ovakve zaključke trajno sprovoditi. Posledica ovakvog rada bilo ie deklasiranje građe radi ostvarenja prodaje, što je neizbežno manosilo maferijalnu štetu našoi narodnoj privredi. Ovakav rađ u produkciji i prodaji imao je odraza i na unutrašnjem tržištu, sa reperkusijom na finalnu proizvodnju i prekomerno iskorišćenje šumskog fonda. -

Obzirom na nove mogućnosti u dalioi preradi lišćčara, koje pružaju savremeni fehnološki procesi, kao i obzirom na potrebu štednje drveta. nameće se potreba za temelitom revizijom uzamsa za rezanu građu lišćara, prilikom izrade predloga i donošenje standarda za rezanu građu od tvrdog drvefa.

Pri donošenju standarda za rezanu građu od mekog i tvrdog drveta potrebna je puna saradnja što većeg broja proizvođačkih, potrošačkih i izvoznih preduzeća, kao i maučnih ustanova, kako bi isti zaista održavali mogućnost proizvodnie i pofirebe motrošnje. U tu svrhu iznećemo ukratko tehniku rada pre donošenja i kod donošenja standarda.

Pravo na izradu predloga standarda imaju sva zainteresovana proizvođačka, potrošačka i izvozna preduzeća, kao i naučne ustanove i pojedinci. Ukoliko neko od navedenih preduzeća samoinicijativno ne izradi i ne podnese predlog standarda, tada može prema ukazanoj potrebi i Savezna komisija za standardizaciiu obrazovati grupu stručnjaka ili angažovati pojedine stručnjake za izradu predloga standarda.

Svaki predlog standarda izlaže se javnoj diskusiji, bilo u obliku u kome je dat od strane predlagača, ili u prerađenom obliku, na bazi primedđaba drugih zainferesovanih preduzeća ili stručnjaka, koje Sa<