JUS standardizacija
: "
SMA aka = ae,
WIWS O
| PM O O a A ir — „_ OTO E =—
STANDARDIZACIJA vezna komisija za standardizaciju može da konzultuje pre stavljanja predloga na javnu diskusiju. .
Stavljanje predloga standarda na javnu diskusiju vrši se na dva načina.
Ili objavljivanjem predloga standarda u celini u biltenu »Standardizacija«, ili kraćom anotacijom u istom biltenu. U ovom drugom slučaju, predlog u celini šalje se svima interesentima koji to zatraže, ili čije učešće u diskusiji SKS smatra neophodnim.
Sva proizvodna, potrošačka i trgovinska preduzeća, ustanove, organi državne uprave i pojedinci imaju pravo na učešće u diskusiji o objavljenim predlozima standarda, koje se sastoji u upućivanju Saveznoj komisiji za standardizaciju primedaba, izmena i dopuna na objavljene predloge standarda.
40
Primedbe i predlozi moraju biti obrazloženi i dati u predviđenom roku koji se objavljuje u biltenu »Standardizacija«. -.
Na osnovu primljenih primedaba i predloga VIŠI se po potrebi uža diskusija, pismenim ili usmenim putem u cilju usklađivanja izraženih potreba i mogućnosti. Kada se postigne potrebna saglasnost i
'usklađivanje svih obrazloženih primedaba, vrši se de-
finitivna redakcija standarda, koju još jednom raZmatra odgovarajuća stručna sekcija Savezne komisije za standardizaciju. Po usvajanju od strane stručne sekcije, objavljuje se u Službenom listu FNRJ odgo-
· varajuće rešenje o proglašenju standarda koji potom,
u roku predviđenom u rešenju, postaje obavezan. Ing. D. Civša
DK 621.918:389.6 (049.3)
POVODOM DONOŠENJA STANDARDA ZA TURPIJE i RAŠPE
U biltenu »Standardizacija« br. 11—12/1951 anotirani su i objavljeni na javnu diskusiju predlozi standarda za turpije i rašpe, kratkim izlaganjem i objašnjenjem sadržaja pojedinih predloga. Ovi su predlozi umnoženi i dostavljeni u celini i na adresu 176 većih preduzeća i ustanova za koje se smatralo da su zainteresovani, a i da mogu dati svoje mišljenje i staviti primedbe.
Predloge je izradila komisija u sledećem sastavu:
Referent, tehn. Tomislav Kralj, službenik Tvornice turpija — Zagreb; članovi komisije: inženjeri Van. prof. TVŠ Pavle Stanković, Milorad Ristić, Branko Đukić, Živojin Milovanović, Bora Milošević, Živadim Simić, tehničari Sava Stevanović i Vidan Nikolić; sekretar komisije bio je ing. Eugen Lazarević. Predlose ovih standarda donela je navedena komisija radeći na već uobičajeni način (vidi bilten »Standardizacija« br. 7/52 i- br. 8/52). Rad na izradi ovih predloga počeo je 1949 godine. Rok za dostavljanje primedbi bio je 3 meseca, ali je taj rok produžen do 1 novembra 1952 godine, jer zainteresovani nisu dostavljali potrebne primedbe.
Ako se uzme u obzir vreme objavljivanja predloga standarda na diskusiju — februar 1952 —, i vreme uzimanja predloga za definitivnu obradu — mart 1955. tada vidimo da je diskusija trajala punu godinu dana. Ako, pak, sada uzmemo, na koliko je adresa upućen celokupni materijal predloga (176) i od Kkoliko smo'preduzeća i ustanova dobili primedbe (7), tada proizilazi da je broj diskutanata vrlo mali. Ovde se može uzeti u obzir i činjenica da je bio izvestan broj preduzeća i ustanova koje nisu imali nikakvih primedbi, pa su smatrali da nema potrebe da potvrZu saglasnost, jer se sa predlozima slažu u potpunosti. Primedbe su dostavili:
1) Brodarski institut — Zagreb
2) Tehnička velika škola, Mašinski fakultet Beograd 3) Željezara Zenica 7
4) Glavna direkcija JŽ — Mašžinsko odeljenje —
Beograd 5) »Zadrugar« — Zemun 6) Preduzeće »Rade Končar« — Zagreb
7) Vojna pošta br. 5467-2 — Beograd
- Sa objavljenim predlozima standarda za turpije i rašpe u celosti su se složili: »Rade Končar«, Vojna pošta br. 5467–2 i Brodarski institut. Primedbe ostalih diskutanata uzete su sve u obzir jer su u svemu bile opravdane. Tako napr. usvojena je primedba TVŠ Beograd, da nazive pojedinačnih standarda turpija treba uskladiti sa standardom. Turpije i rašpe, defini)je pojmova i podela, JUS K.D4.001, i sprovedena kroz sve pojedinačne standarde.
Željezara »Zenica« predlaže proširenje kategori-
sanja finoće turpija (JUS K.D4.001 tačka 9:5.3)5 1 TOP JE
„prihvaćeno i u definitivni standard uneto, tako da se
sa predloženih 4, prešlo na 6 kategorija finoće turpija. Ovo je učinjeno na osnovi analize i upoređivanja sa inostranim standardima.
UwUroređenjem inostranih standarda uočavamo RL deće stanje broja kategorija finoće turpija:
JUS — Jugoslavija — (predlog 4) 6
DIN — Nemačka — 6
ČSN — Čehoslovačka — 5
GOST — SSSR — 6
PN — Poljska IN ——/|
VSM — Švajearska — 4
BS — Engleska” — 5 -
Imajući u vidu zahtev »Zenice« i konsultujući Tvornicu turpija — Zagreb, uvedeno je 6 kategorija
finoće, što će u svemu moći zadovoljiti naše potrebe.
Na primedbu »Zenice«, da treba odrediti gornji i donji ugao masecanja, u dogovoru sa stručnjacima iz Tovrnice turpija, određen je donji ugao nasecanja (bio je u predlogu JUS K.D4.003), jer se isti smatra kao polazni i osnovni. Radi jasnoće, ju standard JUS KiD4.003 uneta je slika furpije Roja pokazuje ugao nasecanja, donji i gornji nasek.
»Zenica« i »Zadrugar« primećuju da nisu izdati predlozi za precizne turpije za fine alatničarske i mehaničke radove, a »Zadrugar« još i sabljaste, polusabljaste i ovalne turpije- Imajući u vidu opravdanost ove primedbe i potlrebe za ovim turpijama, izrada predloga standarda za sabljaste, polusabljaste i ovalne furpije poverena je Tvornici turpija — Zagreb, a u saglasnosti sa pomenutom tvornicom SKS će izraditi predloge za precizne turpije, drške za turpije i prstenove za drške alata. Ovi će predlozi biti naknadno i u potpunosti objavljeni na javnu diskusiju u biltenu »Standardizacija«. Ž l {
Glavna direkcija jugoslovenskih železnica — Mašinsko odeljenje, stavila je primedbu u pogledu terminologije i/izraza koji su u predlozima upotrebljeni, uglavnom kod naziva i u naslovima pojedinačnih standarda turpija i rašpi, kao naprimer »težinska«, „lagana izvedba“, itd. Uzimajući u rasmatramje ove primedbe i tražeći pravilno rešenje, u saglasnosti sa Tvornicom turpije — Zagreb rešeno je ovo pitanje na taj način, što su iz standarda, u kojima se u naslovu u zagradi nalaze nazivi »lagana izvedba«, »teška izvedba« isti izbačeni iz naslova i umesto njih stavljeni
, nazivi »lake« i »teške«. Ovo je stavljeno iz razloga
da bi se napravila i uočila razlika između turpija jednog oblika, a koje se izrađuju u dve vrste; naprimer: pravougaone fturpije — lake, izrađuju se u nazivnim dužinama 1= 100 do 450 mm )(JUS KJD4.020), a pra-
' vougaone turpije — teške, od ! — 300 mm do 450 mm
(JUS K.D4.021). Ako uzmemo laku turpiju od 300 mm i uporedimo sa fteškom turpijom takođe od 300 mm nazivne dužine, vidi se da se iste razlikuju u glavnim merama: || .
laka širina b— 30, debljina h— 8
teška širina b— 36, debljina h— 19